Бурж (фр. Bourges) град је у централној Француској на реци Јевр. Главни је град департмана Шер. Налази се у непосредној близини географског центра Француске у историјском региону Бери. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 70.828.

Бурж
фр. Bourges
Градска катедрала
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионЦентар
ДепартманШер
Становништво
Становништво
 — 2011..66.602 [1]
 — густина968,9 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 05′ 00″ С; 2° 23′ 44″ И / 47.08333° С; 2.39555° И / 47.08333; 2.39555
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина120–169 m
Површина68,74 km2
Бурж на карти Француске
Бурж
Бурж
Бурж на карти Француске
Остали подаци
Поштански број18000
INSEE код18033
Веб-сајт
www.bourges.fr
Награда град цвета

Историја

уреди
 
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Име града потиче од имена племена Битурига или од германске речи „бург“ у значењу брдо или село (фр. Bourg, шп. Burgos, енгл. Burgh, Berg, Borough). Келтско име града било је Аварикон (Avaricon), а латинско Аварикум (Avaricum). После успешне опсаде у зиму 52. п. н. е. трупе Јулија Цезара спалиле су овај град и побиле све осим 800 житеља. Римљани су поново саградили град са монументалном капијом, аквадуктима, термама, амфитеатром и масивним зидом који је ограђивао 40 хектара. Град је тада био већи него што ће бити у средњем веку. Аварикум је добио хришћанског бискупа у трећем веку. Градом су вековима владали војводе Аквитаније. Будући Француски краљ Луј XI рођен је овде 1423. У доба средњег века Бурж је био град у коме је цветала уметност и алхемија. Историјски центар града је добро очуван.

Градска готичка катедрала (изграђена у периоду 1195–1255) се од 1992. налази на УНЕСКО листи Светске баштине.

Географија

уреди

Клима

уреди
Клима (Бурж)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 17,6
(63,7)
22,6
(72,7)
29,4
(84,9)
29,4
(84,9)
32
(90)
38,0
(100,4)
39,6
(103,3)
39,9
(103,8)
35,1
(95,2)
31,7
(89,1)
22,7
(72,9)
20
(68)
39,9
(103,8)
Средњи максимум, °C (°F) 6,6
(43,9)
8,4
(47,1)
12
(54)
14,6
(58,3)
18,9
(66)
22,1
(71,8)
25,5
(77,9)
25,4
(77,7)
21,6
(70,9)
16,3
(61,3)
10,4
(50,7)
7,5
(45,5)
15,8
(60,4)
Средњи минимум, °C (°F) −0,9
(30,4)
1,2
(34,2)
3
(37)
4,8
(40,6)
8,7
(47,7)
11,5
(52,7)
13,8
(56,8)
13,6
(56,5)
10,8
(51,4)
7,6
(45,7)
3,5
(38,3)
1,8
(35,2)
6,8
(44,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −20,4
(−4,7)
−16,4
(2,5)
−11,3
(11,7)
−3,7
(25,3)
−2,6
(27,3)
3,4
(38,1)
4,6
(40,3)
4,6
(40,3)
1,8
(35,2)
−5
(23)
−9,1
(15,6)
−14
(7)
−20,4
(−4,7)
Количина падавина, mm (in) 56,1
(22,09)
58,2
(22,91)
53
(20,9)
58,3
(22,95)
78,5
(30,91)
58,8
(23,15)
59,8
(23,54)
50,8
(20)
62,6
(24,65)
66,7
(26,26)
64,1
(25,24)
65,7
(25,87)
732,6
(288,43)
[тражи се извор]

Демографија

уреди
Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
60.63270.81477.30076.43275.60972.48070.82866.602

Партнерски градови

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди