Велимирови двори
Велимирови двори је средњовековна некропола из 15. века, која се налази у месту Кључ у општини Мионица.[1][2] Народно веровање ову цркву веже за легендарну личност феудалца – кнеза Велимира. По тој легенди Велимир је као вазал султана учествовао у бици под Београдом 1521. године.
| Велимирови двори | |
|---|---|
 Велимирови двори | |
| Опште информације | |
| Место | Кључ |
| Општина | Мионица |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Тврђава |
| Време настанка | 15. век |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Изглед
уредиОстаци Велимирових Двора се састоје од једног зарушеног оградног зида(обзиђа), дужине око 40 m, затим од урушене цркве (која се налази источно од зида), конака и мутвака.[3]
Сама црквена грађевина је најстарија у комплексу и потиче највероватније из 15. века. Њена основа је једнобродна са припратом, наосом и олтарском апсидом. Са севера јој је дозидана капела. Грађевина је сазидана од притесаних камених блокова. Димензије остатака храма су 12 х 6,7 м. Дозидана спољашња припрата је правилне четвороугаоне основе димензија 7 х 8 м. На спољашњим фасадама цркве видљиве су партије сачуваног живописа са представама декоративних орнамената у виду шах поља и насатично постављене опеке.
Друга сачувана грађевина у комплексу је "мутвак" који је лоциран на тридесетак метара југозападно од храма. Ископавања која су извршена у непосредној близини ове грађевине утврдила су да је припадала некадашњој манастирској кухињи и конацима.
Археолошка истраживања су дала занимљиве резултате о старости овог локалитета, наиме нађени су материјални иостаци стари око 5000. година.
Велимирови двори су утврђене за непокретно културно добро – споменик културе 1951. и категорисани од великог значаја.
Референце
уреди- ^ Завод за заштиту споменика културе Ваљево
- ^ „Завод за проучавање културног развитка”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2013.
- ^ Епархија ваљевска/Велимирови двори
Литература
уреди- Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" . . Ваљево. 2006. ISBN 978-86-904745-2-3. COBISS.SR 131307532
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
