Верски закон обухвата етичке и моралне кодове које проповедају верске традиције. Различити верски системи држе свето право у већем или мањем степену важности за своје системе веровања, при чему су неки експлицитно антиномски,[1][2][3] док су други номистички или „легалистички“ по природи.[4][5][6] Конкретно, религије као што су јудаизам, ислам и бахаи вера уче о потреби за откривеним позитивним правом за државу и за друштво, док друге религије као што је хришћанство генерално одбацују идеју да је то неопходно или пожељно[7] и уместо тога наглашавају вечне моралне прописе божанског закона над грађанским, церемонијалним или судским аспектима, који су можда били поништени[8] као у теологијама благодати над законом.[9][10][11][12]

Примери укључују хришћанско канонско право (применљиво у оквиру шире теолошке концепције у цркви, али у модерно доба различито од секуларног државног права[13]), исламски шеријат, јеврејску халаху и хиндуистичко право.[14]

Успостављене религије и верске институције

уреди

Државна религија (или основана црква) је верско тело које званично подржава држава. Теократија је облик владавине у којем је Бог или божанство препознат као врховни грађански владар.[15][16][17]

У теократијама и у неким верским јурисдикцијама приговори савести могу проузроковати религијски преступ. Супротно томе, правни системи су секуларне државе или мултикултурна друштва у којима влада формално не прихвата одређену религију, али може или потиснути сву верску активност или применити толеранцију према верској разноликости.

Бахаи вера

уреди

Бахаи закони су закони и уредбе који се користе у бахаи вери и основни су део бахаи праксе.[18] Закони су засновани на верификованим текстовима Бахаулаха, оснивача бахаи вере, накнадним тумачењима Абдул-Баха и Шоги Ефендија и законодавству Универзалне куће правде.[19] Бахаи закон је представљен као скуп општих принципа и смерница и појединци морају да их примењују како им најбоље одговара.[19] Док неке од друштвених закона спроводе бахаи институције, акценат је стављен на то да појединци следе законе на основу њихове савести, разумевања и расуђивања, а од бахаја се очекује да следе законе из љубави према Бахау.[19] Закони се виде као метод одржавања реда и безбедности у свету.[18]

Будизам

уреди

У будизму, Патимока је кодекс од 227 правила и принципа којих се придржавају будистички монаси и монахиње.[20]

Референце

уреди
  1. ^ Puritans and Puritanism in Europe and America. ABC-CLIO. 2006. стр. 306. ISBN 978-1-57607678-1. 
  2. ^ Marie, André (17. 9. 2013). „Simian Antinomianism”. Catholicism. Slaves of the Immaculate Heart of Mary. Приступљено 28. 5. 2018. 
  3. ^ Street, N.L.; Wimberley, A. (2019). On the Frontlines: Exposing Satan's Tactics to Destroy a Generation. Wipf and Stock Publishers. стр. 40. ISBN 978-1-7252-5124-3. Приступљено 30. 1. 2023. 
  4. ^ Poettcker, Henry (1989). „Legalism” (на језику: енглески). Global Anabaptist Mennonite Encyclopedia. Приступљено 29. 5. 2022. 
  5. ^ Hagen, Kenneth, ур. (1994). The Quadrilog: Tradition and the Future of Ecumenism: Essays in Honor of George H. Tavard. Liturgical Press. стр. 84. 
  6. ^ Bertram, Robert W. (пролеће 2001). „"Scripture and Tradition" in the Lutheran Confessions”. Pro Ecclesia: A Journal of Catholic and Evangelical Theology. Center for Catholic and Evangelical Theology. 10 (2): 179—194. S2CID 211968187. doi:10.1177/106385120101000204. 
  7. ^ "In history, systems of law have almost always been based on religion: decisions regarding what was to be lawful among men were taken with reference to the divinity. Unlike other great religions, Christianity has never proposed a revealed law to the State and to society, that is to say a juridical order derived from revelation. Instead, it has pointed to nature and reason as the true sources of law" („Address of His Holiness Pope Benedict XVI to the Reichstag”. Приступљено 2019-12-16. ).
  8. ^ „SUMMA THEOLOGIAE: The moral precepts of the old law (Prima Secundae Partis, Q. 100)”. www.newadvent.org. Приступљено 2020-03-19. 
  9. ^ Franklin, S.: Sermons and Rhetoric of Kievan Rus (Cambridge: Harvard University Press, 1991) p.xxi.
  10. ^ Zenkovsky, S.A.: Medieval Russia's Epics, Chronicles, and Tales, Trans. S.A. Zenkovsky, 2 ed., (New York: E.P. Dutton, 1974) pp. 85.
  11. ^ Birnbaum, H.: Aspects of the Slavic Middle Ages and Slavic Renaissance Culture (New York: Peter Lang Publishing, 1991) pp. 150.
  12. ^ „Introduction to the full text in original, and in modern Russian translation”. Institute of Russian Literature (Pushkin House) (на језику: руски). Архивирано из оригинала 25. 5. 2011. г. Приступљено 23. 2. 2023. 
  13. ^ Ladislas Orsy, "Towards a Theological Conception of Canon Law" (published in Jordan Hite, T.O.R., & Daniel J. Ward, O.S.B., "Readings, Cases, Materials in Canon Law: A Textbook for Ministerial Students, Revised Edition" (Collegeville, MN: The Liturgical Press, 1990), pg. 11
  14. ^ Gad Barzilai, Law and Religion, Ashgate, 2007
  15. ^ Ankerl, Guy (2000). Global communication without universal civilization. INU societal research, vol. 1: Coexisting contemporary civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western. Geneva: INU Press. ISBN 978-2-88155-004-1. 
  16. ^ Hirschl, Ran. Constitutional Theocracy. Harvard University Press, (2010). ISBN 0-674-04819-9
  17. ^ Baslez, Marie-Françoise and Schwentzel, Christian-Georges.Les dieux et le pouvoir: aux origines de la théocratie. Presses Universitaires de Rennes. Baslez, Marie-Françoise; Schwentzel, Christian-Georges (2016). Les dieux et le pouvoir: Aux origines de la théocratie. Presses universitaires de Rennes. ISBN 978-2-7535-4864-0. .
  18. ^ а б *Smith, Peter (2008). An Introduction to the Baha'i Faith. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 158. ISBN 978-0-521-86251-6. 
  19. ^ а б в Smith, Peter (7. 4. 2008). An Introduction to the Baha'i Faith. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 257. ISBN 978-0-521-86251-6. 
  20. ^ „Pāṭimokkha | The Buddhist Monastic Code, Volumes I & II”. www.dhammatalks.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-15. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди