Вуканово јеванђеље
Вуканово јеванђеље је, уз Мирослављево јеванђеље, најзначајнији споменик српске писмености с краја 12. века. Рукопис је настао у пећини, „код града Раса“[1], посљедњих година 12. века. Садржи 189 пергаментних листова, а припада типу „изборних јеванђеља“ (апракоса). Иако је назив Вуканово јеванђеље одомаћен, јеванђелистар је, по свему судећи, настао по наруџби Вукановог брата, Стефана Немањића, још за живота Стефана Немање. Према запису старца Симеона, једног од писара јеванђеља, рукопис је рађен за „великославног жупана Вука(на)“. Међутим, Вуканово име писано је по брисаном, радираном месту, па се претпоставка да је ту био означен Стефан чини могућом. У прилог те претпоставке говори и наставак записа у ком се говори о Вукановој победи над Стефаном (1202. год.), „али таквим тоном који искључује Вукана као наручиоца рукописа“.
| Вуканово јеванђеље | |
|---|---|
| Руска народна библиотека у Санкт Петербургу, Русија | |
 Једна страна из Јеванђеља | |
| Тип | Јеванђелистар |
| Датум настанка | 12. век |
| Место настанка | Рашка |
| Писари | Старац Симеон (верује се да је писало 5 писара) |
| Патрон | Вукан Немањић (према запису писара) |
| Материјал | Пергамент |
| Формат | 189 листова |
| Писмо | Уставна ћирилица |
| Садржај | Богослужбена књига |
| Раније поседовање | Света Гора |
| Остало | Верује се да је наручилац заправо био Стефан Немањић |
Палеографске и филолошке анализе указују на то да су у раду на рукопису учествовала четири, односно пет писара (пети као коректор). Док прва три писара (међу којима је и главни писар, старац Симеон) припадају традицији рашке писарске школе, рукопис четвртог писара одаје трагове утицаја латинске културе и образовања, па се као и коректор, овај писар сматра представником зетске писарске школе.[2]
До средине 19. века рукопис се чувао на Светој Гори, када га је Порфирије Успенски, заједно са једним листом Мирослављевог јеванђеља однeо у Русију. Данас се налази у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу.[3]
-
Страна из Јеванђеља -
Једна од минијатура
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Тајне тврђаве Рас („Вечерње новости“, 18. септембар 2013)
- ^ „Вуканово јеванђеље – Виртуелни музеј српског језика” (на језику: српски). Приступљено 2023-01-30.
- ^ volimo, Srbiju. „Srbiju volimo - Vukanovo jevanđelje, jedan od najstarijih srpskih rukopisa”. Srbiju volimo (на језику: српски). Приступљено 2023-01-30.