Вучак (Смедерево)

Вучак
Вучак;
	Основна школа „Свети Сава“
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2011.	1890
Географске карактеристике
Координате	44° 37′ 13″ С; 20° 55′ 18″ И / 44.620333° С; 20.921666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	172 m
	Вучак Вучак на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Вучак је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1890 становника.

Историја уреди

Вучак се налази јужно од Смедерева. Вучак је старије насеље. Нема писаних података, а и предање не зна ништа о томе када је село основано. Прве писане подадке из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739.г) забележено је ово место под именом Wutschak. Касније се Вучак спомиње у арачким списковима и имао је 1818.г. 29 кућа а 1822.г. 27 кућа. Године 1846.г. Вучак је имао 37 кућа а по попису 1921.г. имао је 117 кућа са 606 становника.

Најстарије породице су: Шестићи, Цветковићи, Јоцићи, Jaнковићи, Марковићи, Павковићи, Милићевићи, Николићи, Живојиновићи и остали придошли. . (подаци датирају од 1718-1925. г).).^[1]^[2]

Демографија уреди

У насељу Вучак живи 1251 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	691
1953.	714
1961.	752
1971.	862
1981.	1.240
1991.	1.364	1.326
2002.	1.655	1.716

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.630	98,48%
Црногорци	5	0,30%
Македонци	2	0,12%
Југословени	2	0,12%
Хрвати	1	0,06%
Украјинци	1	0,06%
Румуни	1	0,06%
непознато	7	0,42%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	2
80+	6	12
75—79	14	17
70—74	22	37
65—69	39	43
60—64	42	53
55—59	48	31
50—54	67	66
45—49	70	58
40—44	65	57
35—39	55	56
30—34	64	56
25—29	62	63
20—24	55	41
15—19	57	67
10—14	55	58
5—9	63	54
0—4	49	47
Просек :	36,2	37,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	157	162	176	189	298	351	513

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	53	143	95	133	53	24	8	2	2	0	3,23

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	670	178	431	31	16	14
Женски	659	104	436	90	17	12
УКУПНО	1.329	282	867	121	33	26

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	370	59	0	0	167
Женски	124	24	0	0	42
УКУПНО	494	83	0	0	209
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	33	23	4	25
Женски	0	2	23	3	2
УКУПНО	4	35	46	7	27
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	13	8	4	19
Женски	0	3	2	11	7
УКУПНО	0	16	10	15	26
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	1	0	9
Женски	1	0	0	4
УКУПНО	2	1	0	13

Галерија уреди

Референце уреди

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература:

„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе уреди

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]