Галицијци (гал. galegos) су келтско-романски народ сродан Шпанцима и Португалцима, који претежно живи у Шпанији, то јест у аутономној заједници Галицији.[5] Галицијаца има укупно и до 3,2 милиона, а од тога око 2,8 милиона живи у Шпанији. Галицијци су углавном католичке вероисповести, а говоре галицијским и шпанским језиком, који спадају у романску групу индоевропске породице језика.[6]

Галицијци
Galegos
Укупна популација
око 3,2 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
 Галиција2.397.613
 Шпанија (без Галиције)355.063
 Аргентина147.062[2]
 Венецуела38.440 – 46.882[2][3]
 Бразил38.554[2]
 Уругвај35.369[2]
 Куба31.077[2]
 Швајцарска30.737[2]
 Француска16.075[2]
 САД14.172[2]
 Немачка13.305[2]
 Уједињено Краљевство10.755[2]
 Мексико9.895[2]
Језици
галицијски, шпански
Религија
католици 83%[4]
Сродне етничке групе
остали романски народи (нарочито Португалци и Шпанци)

Језик

уреди

Галицијски језик припада иберороманској грани романских језика и сличан је португалском језику. Њиме се служи око 3 милиона људи, а у Галицији око 2,4 милиона. Матичан је језик заједнице Галиције заједно са шпанским. Парламент Европске уније признаје галицијски језик као португалски језик, и као таквим га користе галицијски заступници у парламенту. Такође, постоје и бројни дијалекти галицијског језика, који се међусобно разумеју.

Религија

уреди

Као и околни Португалци, Шпанци и Леонци, Галицијци су традиционално католичке вере. Према попису из 2012. године католици су чинили 83 % Галиције и Галиција је једна од најрелигиознијих заједница у Шпанији.

Референце

уреди
  1. ^ Sum of the inhabitants of Spain born in Galicia (c. 2.8 m), plus Spaniards living abroad and inscribed in the electoral census (CERA) as electors in one of the four Galician circumscriptions.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „INE – CensoElectoral”. Ine.es. Приступљено 04. 2. 2016. 
  3. ^ Internacional, La Región. „Miranda visita Venezuela para conocer las preocupaciones de la diáspora gallega”. La Región Internacional. Приступљено 12. 12. 2017. 
  4. ^ „Interactivo: Creencias y prácticas religiosas en España”. Lavanguardia.com. Приступљено 12. 12. 2017. 
  5. ^ Recalde, Montserrat (1997). La vitalidad etnolingüística gallega. València: Centro de Estudios sobre Comunicación Interlingüistíca e Intercultural. ISBN 9788437028958. 
  6. ^ „Persoas segundo a lingua na que falan habitualmente. Ano 2003”. Ige.eu. Приступљено 04. 2. 2016.