Горња Добриња

Горња Добриња
Горња Добриња;
	Чардак и чесма, задужбина кнеза Милоша Обреновића своме оцу Теодору
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Пожега
Становништво
— 2011.	428
Географске карактеристике
Координате	43° 57′ 24″ С; 20° 04′ 28″ И / 43.956666° С; 20.074333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	686 m
	Горња Добриња Горња Добриња на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31214
Позивни број	031
Регистарска ознака	PŽ

Горња Добриња је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 428 становника. У селу је рођен српски кнез Милош Обреновић.

Просторно културно-историјске целине

Споменик кнезу Милошу Обреновићу

Споменичку целину у Горњој Добрињи чине црква Светих Петра и Павла, надгробни споменици у порти, чардак са чесмом и белег на месту родне куће кнеза Милоша. Црква је саграђена 1822. на месту цркве брвнаре, која се у турско време помиње као метох манастира Никоља. У спомен на свога оца Теодора подигао ју је кнез Милош. Уз саму цркву, крај гроба кнез Милошевог оца обележеног лежећом плочом са натписом, налази се неколико појединачних и два заједничка споменика изгинулим у ратовима за ослобођење Србије.

Источно од цркве, над каменом чесмом са две луле, подигнут је 1860. године чардак од шашовца у дрвеној конструкцији, једнопросторна зградица са стрмим пирамидалним кровом покривеним шиндром. Конзерваторско-рестаураторски радови на чардаку изведени су 1967. године.^[1]

У Горњој и Доњој Добрињи је пронађен мрки угаљ 1923.^[2]

Овде се налази ОШ „Емилија Остојић” ИО Горња Добриња.

Демографија

У насељу Горња Добриња живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,4 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	891
1953.	890
1961.	820
1971.	753
1981.	664
1991.	595	595
2002.	505	522

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	503	99,60%
непознато	1	0,19%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	10	13
75—79	9	23
70—74	22	23
65—69	15	14
60—64	17	17
55—59	16	15
50—54	19	25
45—49	15	13
40—44	15	7
35—39	20	13
30—34	16	10
25—29	17	19
20—24	7	11
15—19	12	8
10—14	14	8
5—9	13	13
0—4	20	16
Просек :	42,4	46,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	174	174	178	183	180	179	149

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	27	36	23	21	11	20	10	1	0	0	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	210	55	138	12	5
Женски	211	18	138	50	5
УКУПНО	421	73	276	62	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	161	127	0	0	17
Женски	121	105	0	0	5
УКУПНО	282	232	0	0	22
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	2	3	0	7
Женски	1	0	4	0	0
УКУПНО	2	2	7	0	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	0	3	3
УКУПНО	0	1	0	3	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	1