Густав Крклец

Густав Крклец (Удбиња крај Карловца, 23. јун 1899 — Загреб, 30. октобар 1977) био је југословенски и хрватски књижевник.

Густав Крклец
Густав Крклец 1969. године
Лични подаци
Датум рођења	(1899-06-23)23. јун 1899.
Место рођења	Удбиња, Аустроугарска
Датум смрти	30. октобар 1977.(1977-10-30) (78 год.)
Место смрти	Загреб, СФРЈ
Књижевни рад
Најважнија дела	Љубав птица Дарови за безимену

Биографија

Густав Крклец рођен је у месту Удбиња крај Карловца као прво дете у породици Аугуста и Хермине Крклец. Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију.

У периоду између два рата радио је различитим загребачким редакцијама. Био је уредник Нолита у Београду од 1929 до 1933. године.

Други светски рат затекао га је у Београду где је доживео бомбардовање града. Затим се у септембру 1941. преселио у Земун. У Земуну је радио као државни чиновник и сарађивао у усташком листу “Граничар” све до бомбардовања Земуна, у марту 1944. У том тренутку био је председник Веслачког клуба Земуна. Након тога се са супругом Мирјаном накратко преселио у Сланкамен, а крај рата дочекао је у Самобору. У септембру 1945. године у Загреб је дошла и његова супруга, те је од тада Крклец живео и радио у Загребу све до смрти.

После рата је био дугогодишњи уредник у Накладном заводу Хрватске. Бавио се и новинарством. Од 1951. године је члан ЈАЗУ. Посветио се и писању за децу. Објављивао је песме у часопису за децу Радост за који је био и један од главних оснивача.

Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво кратког, непосредног и јасног израза одражава ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерна, Брехта. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.

Густав Крклец је аутор поетских збирки «Лирика» (1919), «Сребрна цеста» (1921), «Љубав птица» (1926), «Излет у небо» (1928). У време реакције и немачке окупације у стиховима Крклеца појавили су се осећаји безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке «Сан под брезом», 1940, «Дарови за безимену», 1942, «Тамница времена», 1944). Победу над нацизмом, и социјално престројавање у ФНРЈ опевао је у циклусу стихова «Жубор живота» (1955).

Људска осећања, родни крај, улога песника у друштву — основне су теме поезије Крклеца, у највећем обиму написане у виду сонета.

Његова поезија за децу садржи хумористичке мотиве (Телеграфске басне, 1952).

Награде

• Антуновска награда (1944)
• Награда Владимир Назор за животно дело (1968)
• Дисова награда
• Змајева награда

Дела

• Лирика (1919)
• Сребрна цеста (1921)
• Бескућници (1921)
• Нове пјесме (1923)
• Љубав птица (1926)
• Излет у небо (1928)
• Сан под брезом (1940)
• Дарови за безимену (1942)
• Рањени галеб (1942)
• Тамница времена (1944)
• Лица и крајолици (1946)
• Писма Мартина Липњака из провинције (1956)
• Телеграфске басне (1952)
• Ноћно иверје (1960)

Спомен

• Поводом стогодишњице рођења Густава Крклеца на прочељу куће у Марушевцу у којој је хрватски песник провео детињство. Матица хрватска у Вараждину и Општина Марушевец поставиле су му спомен-плочу.
• У Вараждинској градској библиотеци налази се и спомен-соба Густава Крклеца

Спољашње везе

• Изабране песме Густава Крклеца