Дарко Цвијетић
Дарко Цвијетић (11. јануар 1968, Приједор) је босанскохерцеговачки и српски песник, писац, режисер и драматург.
Дарко Цвијетић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. јануар 1968. |
Место рођења | Приједор, СФР Југославија |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Масовне разгледнице из Босне Конопци с отиском врата Јежене кожице Параолимпијске химне Емотикони у виберу |
Биографија
уредиРођен 11. јануара 1968. године у приједорском насељу Љубија (Рудник). Одрастао и школовао се у Приједору. Често наводи као једног од узора Ивана Обренова.[1] Пише поезију, есеје, кратке приче, режисер је и драматург приједорског Позоришта. Песме су му превођене на неколико светских језика: француски, енглески, немачки, словеначки, хебрејски, албански, мађарски, пољски, македонски и јидиш. Уређује књижевнички блог под називом Hypomnemata.[2] Члан је два друштва: П.Е.Н. Центра Босне и Херцеговине[3] и Друштва писаца БиХ.[4]
Песме из његова збирке Јежене кожице, које је на пољски превео Милош Валигорски (пољ. Miłosz Waligórski) нашла се у избору за европску награду Европски песник слободе (пољ. Europejski Poeta Wolności) чије је финале 2020. године, док ће 2019. године читава збирка бити преведена на пољски језик у оквиру тог фестивала.[5]
На порталу Номад уређује рубрику поезија под називом Ко то тамо пева.[6] Дарко Цвијетић је несумњиво један од најзначајнијих књижевника постјугословенске књижевности, објављивао текстове и колумне за све важније часописе у региону, учесник свих важнијих књижевних фестивала (као што су Сарајевски дани поезије[7], Шопови дани на Пливи,[8] Слово Горчина[9] у Стоцу). Дневничке записе објављивао на порталу Бука[10] и Слободна Европа.[11]
Објављена дела
уреди- Ноћни Горбачов, 1990, Београд;
- Хименица, 1996, Београд;
- Манифест Младе Босне, 2000, Нови Сад;
- Passport for Sforland, 2004, Бања Лука;
- Масовне разгледнице из Босне, 2012, Бања Лука;
- Конопци с отиском врата, 2013, Мостар;
- Мали ексхуматорски есеји, 2015, Бања Лука – Београд.
- Емотикони у Виберу, 2016. Сарајево
- Параолимпијске химне, 2017. двојезично, Љубљана
- Јежене кожице, 2017. Зеница
- " Шиндлеров лифт", 2018. Сарајево - Загреб
Значајније позоришне режије
уреди- Није човјек ко не умре, Велимир Стојановић, 1991.
- Српска драма, Синиша Ковачевић, 1995.
- Мандрагола, Н.Макијавели, 1997.
- Галеб, павиљон 6, по А.П. Чехову, 2003.
- На чијој страни, Роналд Харвуд, 2007.
- Квартет, Роналд Харвуд, 2012.
- Феничанке, материјали, ауторски пројекат, 2013.
- Генерација без кости, ауторски пројекат, 2015.
- Бунар, Радмила Смиљанић, 2016.
Значајније позоришне улоге
уреди- Раскољников, ЗЛОЧИН И КАЗНА,Ф.М. Достојевски, режија Градимир Гојер, 2007.
- Борис Давидович, ГРОБНИЦА ЗА БОРИСА ДАВИДОВИЧА, Данило Киш, режија Градимир Гојер, 2009.
- Естрагон, ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА,Семјуел Бекет, режија Раденко Билбија
- Clow, КРАЈ ПАРТИЈЕ, Семјуел Бекет, режија Драгољуб Мутић
Часописи
уредиОбјављивао у:
- Књижевна реч (Београд),
- Литература (Љубљана),
- Qуорум (Загреб),
- Сплит Мајнд (Сплит),
- Одјек (Сарајево),
- Поља (Нови Сад),
- Кораци (Крагујевац),
- Повеља (Краљево),
- Реч (Београд),
- Поезија (Београд),
- Живот (Сарајево),
- Сарајевске свеске и друге.
Референце
уреди- ^ „Darko Cvijetić”. Sarajevske sveske. Приступљено 11. 12. 2018.
- ^ „Биографија”. Hypomnemata. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Чланови П.Е.Н. Центра БиХ”. П.Е.Н. БиХ. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Društvo pisaca BiH”. DPBiH. Архивирано из оригинала 22. 12. 2018. г. Приступљено 12. 12. 2018.
- ^ „Вест о избору за награду”. Номад. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Ко то тамо пева”. Номад. Архивирано из оригинала 03. 05. 2019. г. Приступљено 08. 12. 2018.
- ^ „Sarajevski dani poezije počinju slijedeće sedmice”. Fokus. Приступљено 11. 12. 2018.
- ^ „Darko Cvijetić gost “Šopovih dana na Plivi””. Grad Busovača. Приступљено 11. 12. 2018.
- ^ „Darko Cvijetić – gost pjesnik na “Slovu Gorčina” u Stocu”. Stolac. Приступљено 11. 12. 2018.[мртва веза]
- ^ „BUKA STRIPOVI Darko Cvijetić: Masovne razglednice iz Bosne”. Бука. Приступљено 11. 12. 2018.
- ^ „Cvijetić: Gospodo, je li to rat?”. Slobodna Evropa. Приступљено 11. 12. 2018.