Деизам

Деизам^[1]^[2] је становиште у филозофији религије, облик природне теологије^[3] рационалистичке теологије^[4] које подразумева веровање у Бога засновано на разуму, а не на наводним Божијим „откровењима“ или тврдњама појединаца или група које нису универзално проверљиве.^[3]^[4]^[5]^[6]^[7]^[8] Деисти сматрају да се Бог никада није указао људима, нити постојао у људској форми, као и да нису постојали Божији пророци или посланици и да не постоји Божији „изабрани народ“. Бог је за деисте интелигентни „Творац“ универзума, односно „Први узрок“ целокупне стварности, који, међутим, не управља светом (лат. Deus Creator, sed non Gubernator). Бог је, као „Творац“ свега постојећег, установио законе природе на којима почивају универзум и све појаве у њему, „пустио у погон“ универзум и на даље се није мешао у ток догађаја у њему. Деисти одбацују могућност Божије интервенције у свету и нарушавања каузалног узрочно-последичног низа у природним процесима Божијом интервенцијом. Деизам се такође дефинише као вера у постојање Бога искључиво заснована на рационалној мисли, без икаквог ослањања на откривене религије или верски ауторитет.^[3]^[4]^[5]^[6]^[7] Деизам наглашава концепт природне теологије, односно постојање Бога се открива кроз природу.^[3]^[4]^[5]^[6]^[8]

Деизам, дакле, није религија, већ поглед на целокупан универзум и уверење да он није настао случајношћу. То се нарочито испољава у чињеници да деисти, иако верују у Бога, немају никакве религијске обреде и ритуале, најчешће ни симболе, да немају „свете“ реликвије и списе, свештенике, поглаваре и светитеље, храмове (иако неки деисти воле да кажу да су школе, универзитети и, уопште, сва места где се стичу знања „храмови“ деизма) или организоване верске институције. Деисти сва своја схватања формирају у спектру познатих граница науке. Деисти тврде да је најбољи начин „служења“ Богу труд да се у потпуности расветле начини на које је Он створио свемир и закони природе по којима свемир функционише, а које је Бог установио. Они не верују у Божија чуда и натприродне појаве, иако признају да неке појаве у природи наука још увек није успела да објасни.

Деизам је врло флексибилно становиште. Двојица деиста могу имати потпуно различита веровања по разним битним питањима, али то ни једног од њих не чини мањим деистом, све док су обојица сагласни око горенаведених основних принципа деизма. На пример, постоје деисти који верују у „загробни живот“, тј. да се „животна енергија“ човека, као и било која друга енергија, не може уништити и да човеков дух (душа) наставља своје свесно постојање у другој, духовној, димензији постојања. С друге стране, постоје деисти који верују да је смрт дефинитивни крај човека и да се у тренутку смрти свест човека неповратно гаси, те да је једини облик у коме он „наставља живот“ његов ДНК, који се преноси на генерације његових потомака. Све у свему, већина деиста тврди да се „нада“ животу после смрти. Неки од њих сматрају да је бесмртност људске душе, баш као и постојање човекове слободне воље и постојање Бога као утемељивача општих и нужних моралних закона и објективног „судије“ о нашем моралном поступању, неопходна као претпоставка моралности.

Од 17. века и током доба просветитељства, посебно у Енглеској и Француској 18. века, разни западни филозофи и теолози формулисали су критичко одбацивање религиозних текстова који припадају многим институционализованим религијама и почели да се позивају само на истине за које су сматрали да могу бити установљен само разумом као искључиви извор божанског знања.^[4]^[5]^[6]^[7] Такви филозофи и теолози су названи „деисти“, а филозофско/теолошка позиција коју су заступали назива се „деизам“.^[4]^[5]^[6]^[7] Деизам као посебан филозофски и интелектуални покрет је опао крајем 18. века,^[4] али је доживео сопствени препород почетком 19. века.^[9] Неки од његових принципа су наставили да живе као део других интелектуалних покрета, попут унитаризма, и наставља да има заговорнике и данас.^[3]

Референце

^ R. E. Allen, ур. (1990). The Concise Oxford Dictionary. Oxford University Press.
^ „Deist – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 2012. Приступљено 2012-10-10.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Harper, Leland Royce (2020). „Attributes of a Deistic God”. Multiverse Deism: Shifting Perspectives of God and the World. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 47—68. ISBN 978-1-7936-1475-9. LCCN 2020935396.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Smith, Merril D., ур. (2015). „Deism”. The World of the American Revolution: A Daily Life Encyclopedia. 1. Santa Barbara, California: Greenwood Publishing Group, imprint of ABC-Clio. стр. 661—664. ISBN 978-1-4408-3027-3. LCCN 2015009496.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Bristow, William (јесен 2017). „Religion and the Enlightenment: Deism”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. The Metaphysics Research Lab, Center for the Study of Language and Information, Stanford University. ISSN 1095-5054. OCLC 643092515. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2021.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Manuel, Frank Edward; Pailin, David A.; Mapson, K.; Stefon, Matt (13. 3. 2020) [26 July 1999]. „Deism”. Encyclopædia Britannica. Edinburgh: Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 3. 8. 2021. „Deism, an unorthodox religious attitude that found expression among a group of English writers beginning with Edward Herbert (later 1st Baron Herbert of Cherbury) in the first half of the 17th century and ending with Henry St. John, 1st Viscount Bolingbroke, in the middle of the 18th century. These writers subsequently inspired a similar religious attitude in Europe during the second half of the 18th century and in the colonial United States of America in the late 18th and early 19th centuries. In general, Deism refers to what can be called natural religion, the acceptance of a certain body of religious knowledge that is inborn in every person or that can be acquired by the use of reason and the rejection of religious knowledge when it is acquired through either revelation or the teaching of any church.”
^ ^а ^б ^в ^г Kohler, Kaufmann; Hirsch, Emil G. (1906). „Deism”. Jewish Encyclopedia. Kopelman Foundation. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 3. 8. 2021. „A system of belief which posits God's existence as the cause of all things, and admits His perfection, but rejects Divine revelation and government, proclaiming the all-sufficiency of natural laws. The Socinians, as opposed to the doctrine of the Trinity, were designated as deists [...]. In the seventeenth and eighteenth centuries deism became synonymous with "natural religion," and deist with "freethinker." England and France have been successively the strongholds of deism. Lord Herbert of Cherbury, the "father of deism" in England, assumes certain "innate ideas," which establish five religious truths: (1) that God is; (2) that it is man's duty to worship Him; (3) that worship consists in virtue and piety; (4) that man must repent of sin and abandon his evil ways; (5) that divine retribution either in this or in the next life is certain. He holds that all positive religions are either allegorical and poetic interpretations of nature or deliberately organized impositions of priests.”
^ ^а ^б Gomes, Alan W. (2012) [2011]. „Deism”. The Encyclopedia of Christian Civilization. Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. ISBN 9781405157629. doi:10.1002/9780470670606.wbecc0408. „Deism is a rationalistic, critical approach to theism with an emphasis on natural theology. The deists attempted to reduce religion to what they regarded as its most foundational, rationally justifiable elements. Deism is not, strictly speaking, the teaching that God wound up the world like a watch and let it run on its own, though that teaching was embraced by some within the movement.”
^ Claeys, Gregory (1989). „Revolution in heaven: The Age of Reason (1794-95)”. Thomas Paine: Social and Political Thought (1st изд.). New York and London: Routledge. стр. 177—195. ISBN 9780044450900.

Литература

Betts, C. J. Early Deism in France: From the so-called 'deistes' of Lyon (1564) to Voltaire's 'Lettres philosophiques' (1734) (Martinus Nijhoff, 1984)
Craig, William Lane. The Historical Argument for the Resurrection of Jesus During the Deist Controversy (Edwin Mellen, 1985)
Hazard, Paul (1954). European thought in the eighteenth century from Montesquieu to Lessing. стр. 393—434. .
Herrick, James A. (1997). The Radical Rhetoric of the English Deists: The Discourse of Skepticism, 1680–1750. U of South Carolina Press.
Hudson, Wayne (2015). Enlightenment and modernity: The English deists and reform. Routledge. .
Israel, Jonathan I (2006). Enlightenment contested: philosophy, modernity, and the emancipation of man 1670-1752. Oxford UP. .
Lemay, J. A. Leo, ed.Deism, Masonry, and the Enlightenment. Essays Honoring Alfred Owen Aldridge. (U of Delaware Press, 1987).
Lucci, Diego (2008). Scripture and deism: The biblical criticism of the eighteenth-century British deists. Peter Lang. .
McKee, David Rice. Simon Tyssot de Patot and the Seventeenth-Century Background of Critical Deism (Johns Hopkins Press, 1941)
Orr, John (1934). English Deism: Its Roots and Its Fruits.
Schlereth, Eric R (2013). An Age of Infidels: The Politics of Religious Controversy in the Early United States. U of Pennsylvania Press. 295 pages; on conflicts between deists and their opponents.
Willey, Basil (1940). The Eighteenth Century Background: Studies on the Idea of Nature in the Thought of the Period.
Yoder, Timothy S (2008). Hume on God: Irony, deism and genuine theism. Bloomsbury. .
Paine, Thomas (1795). The Age of Reason. Архивирано из оригинала 2019-08-16. г. Приступљено 2009-04-13.
Palmer, Elihu. The Principles of Nature. Архивирано из оригинала 2019-08-05. г. Приступљено 2009-04-13.
Deism: An Anthology by Peter Gay (Van Nostrand, 1968)
Deism and Natural Religion: A Source Book by E. Graham Waring (Frederick Ungar, 1967)
The American Deists: Voices of Reason & Dissent in the Early Republic by Kerry S. Walters (University of Kansas Press, 1992), which includes an extensive bibliographic essay
Deism: A Revolution in Religion, A Revolution in You. Архивирано из оригинала 2009-04-19. г. Приступљено 2009-04-13. by Bob Johnson, founder of the World Union of Deists
God Gave Us Reason, Not Religion. Архивирано из оригинала 2019-07-29. г. Приступљено 2015-11-19. by Bob Johnson
An Answer to C.S. Lewis' Mere Christianity. Архивирано из оригинала 2019-09-09. г. Приступљено 2015-11-19. by Bob Johnson
Addante, Luca (2019). „Part II: Europe and The Iberian Connection – Unbelief, Deism, and Libertinism in Sixteenth-Century Italy”. Ур.: García-Arenal, Mercedes; Pastore, Stefania. From Doubt to Unbelief: Forms of Scepticism in the Iberian World. Studies in Hispanic and Lusophone Cultures. 42. Cambridge: Modern Humanities Research Association. стр. 107—122. ISBN 978-1-781888-69-8. doi:10.2307/j.ctv16km0hq.11.
Aldridge, A. Owen (октобар 1997). „Natural Religion and Deism in America before Ethan Allen and Thomas Paine”. The William and Mary Quarterly. Williamsburg, Virginia: Omohundro Institute of Early American History and Culture. 54 (4: Religion in Early America): 835—848. ISSN 1933-7698. doi:10.2307/2953885.
Bonoan, Raoul J. (1992). „The Enlightenment, Deism, and Rizal”. Philippine Studies: Historical and Ethnographic Viewpoints. Quezon City: Ateneo de Manila University. 40 (1): 53—67. ISSN 2244-1638. JSTOR 42633293.
Champion, Justin A. I. (1999). „DEISM”. Ур.: Popkin, Richard H. The Columbia History of Western Philosophy. New York: Columbia University Press. стр. 437—445. ISBN 9780231500340. doi:10.7312/popk10128.70.
Hussaini, Sayed Hassan (2016). „Islamic Philosophy between Theism and Deism”. Revista Portuguesa de Filosofia. Braga: Aletheia - Associação Científica e Cultural. 72 (1: Teísmos: Aportações Filosóficas do Leste e Oeste / Theisms: Philosophical Contributions from the East to the West): 65—83. ISSN 0870-5283. JSTOR 43816275. doi:10.17990/RPF/2016_72_1_0065.
Lynch, John (2012). „Religion in the Age of Enlightenment”. New Worlds: A Religious History of Latin America. New Haven and London: Yale University Press. стр. 64-105. ISBN 9780300166804. JSTOR j.ctt1npmbn.8. LCCN 2011041757.
Perry, Seth (април 2021). „Paine Detected in Mississippi: Slavery, Print Culture, and the Threat of Deism in the Early Republic”. The William and Mary Quarterly. Williamsburg, Virginia: Omohundro Institute of Early American History and Culture. 78 (2): 313—338. ISSN 1933-7698. doi:10.5309/willmaryquar.78.2.0313.
Prince, Michael B. (2020). „Defoe’s Deist Masterpiece: The Life and Strange Surprizing Adventures of Robinson Crusoe and The Farther Adventures of Robinson Crusoe, 1719”. The Shortest Way with Defoe: Robinson Crusoe, Deism, and the Novel. Charlottesville, Virginia: University of Virginia Press. стр. 134—207. ISBN 9780813943664. doi:10.2307/j.ctvzgb6pp.7.
Taussig, Harold E. (јул 1970). „Deism in Philadelphia During the Age of Franklin”. Pennsylvania History: A Journal of Mid-Atlantic Studies. University Park, Pennsylvania: Penn State University Press. 37 (3): 217—236. ISSN 2153-2109. JSTOR 27771874.

Спољашње везе

Деизам na Srpskom
Деизам и разлог
Позитивни деизам Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2006)
PONDER
Deist.info
Светска унија деиста
Америчка/унитаријанска конференција
Храм разлога
Staloff, Darren (јануар 2008). „Deism and the Founding of the United States”. nationalhumanitiescenter.org. Research Triangle Park, North Carolina: National Humanities Center. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 28. 8. 2021.
„World Union of Deists”. www.deism.com. 1997—2021. Архивирано из оригинала 19. 8. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021.
„Church of The Modern Deist”. moderndeist.org. 2012—2021. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 28. 8. 2021.

[1] R. E. Allen, ур. (1990). The Concise Oxford Dictionary. Oxford University Press.

[2] „Deist – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 2012. Приступљено 2012-10-10.

[Harper_2020-3] а ^б ^в ^г ^д Harper, Leland Royce (2020). „Attributes of a Deistic God”. Multiverse Deism: Shifting Perspectives of God and the World. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 47—68. ISBN 978-1-7936-1475-9. LCCN 2020935396.

[Smith_2015-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Smith, Merril D., ур. (2015). „Deism”. The World of the American Revolution: A Daily Life Encyclopedia. 1. Santa Barbara, California: Greenwood Publishing Group, imprint of ABC-Clio. стр. 661—664. ISBN 978-1-4408-3027-3. LCCN 2015009496.

[Stanford_2017-5] а ^б ^в ^г ^д Bristow, William (јесен 2017). „Religion and the Enlightenment: Deism”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. The Metaphysics Research Lab, Center for the Study of Language and Information, Stanford University. ISSN 1095-5054. OCLC 643092515. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2021.

[Britannica-6] а ^б ^в ^г ^д Manuel, Frank Edward; Pailin, David A.; Mapson, K.; Stefon, Matt (13. 3. 2020) [26 July 1999]. „Deism”. Encyclopædia Britannica. Edinburgh: Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала 9. 6. 2021. г. Приступљено 3. 8. 2021. „Deism, an unorthodox religious attitude that found expression among a group of English writers beginning with Edward Herbert (later 1st Baron Herbert of Cherbury) in the first half of the 17th century and ending with Henry St. John, 1st Viscount Bolingbroke, in the middle of the 18th century. These writers subsequently inspired a similar religious attitude in Europe during the second half of the 18th century and in the colonial United States of America in the late 18th and early 19th centuries. In general, Deism refers to what can be called natural religion, the acceptance of a certain body of religious knowledge that is inborn in every person or that can be acquired by the use of reason and the rejection of religious knowledge when it is acquired through either revelation or the teaching of any church.”

[JE-7] а ^б ^в ^г Kohler, Kaufmann; Hirsch, Emil G. (1906). „Deism”. Jewish Encyclopedia. Kopelman Foundation. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 3. 8. 2021. „A system of belief which posits God's existence as the cause of all things, and admits His perfection, but rejects Divine revelation and government, proclaiming the all-sufficiency of natural laws. The Socinians, as opposed to the doctrine of the Trinity, were designated as deists [...]. In the seventeenth and eighteenth centuries deism became synonymous with "natural religion," and deist with "freethinker." England and France have been successively the strongholds of deism. Lord Herbert of Cherbury, the "father of deism" in England, assumes certain "innate ideas," which establish five religious truths: (1) that God is; (2) that it is man's duty to worship Him; (3) that worship consists in virtue and piety; (4) that man must repent of sin and abandon his evil ways; (5) that divine retribution either in this or in the next life is certain. He holds that all positive religions are either allegorical and poetic interpretations of nature or deliberately organized impositions of priests.”

[Gomes_2012-8] а ^б Gomes, Alan W. (2012) [2011]. „Deism”. The Encyclopedia of Christian Civilization. Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. ISBN 9781405157629. doi:10.1002/9780470670606.wbecc0408. „Deism is a rationalistic, critical approach to theism with an emphasis on natural theology. The deists attempted to reduce religion to what they regarded as its most foundational, rationally justifiable elements. Deism is not, strictly speaking, the teaching that God wound up the world like a watch and let it run on its own, though that teaching was embraced by some within the movement.”

[Claeys_1989-9] Claeys, Gregory (1989). „Revolution in heaven: The Age of Reason (1794-95)”. Thomas Paine: Social and Political Thought (1st изд.). New York and London: Routledge. стр. 177—195. ISBN 9780044450900.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]