Догодине у Јерусалиму
Догодине у Јерусалиму или Сљедеће године у Јерусалиму (хебр. לשנה הבאה בירושלים) фраза је која се често пјева на крају Седер Пасхе[1][2] или на крају Неила службе током Јом кипура.[3][4] Употребу пјесме током Пасхе је по први пут забиљежио Исак Тирнау у 15. вијеку у својој књизи у којој је прикупио минхаге разних ашкенаских скупина.[5][6]
Догодине у Јерусалиму покреће заједничку тему у јеврејској култури о жељи за повратком у обновљени Јерусалим, а коментатори сугеришу да фраза служи као подсјетник исуства живота у прогнанству.[7][8]
Позадина уреди
Јевреји који живе у дијаспори се моле са фразом „Догодине у Јерусалиму” сваке године на крају Пасхе и Јом кипура. Након уништења Јеврејског храма, нада да ће видјети обновљени храм постала је средишна компонента јеврејске вјерске свијести и најчешћи начин религиозних Јевреја да изразе наду за будуће спасење.[9] Инверзија фразе (בירושלים לשנה הבאה) види се у поему A'amir Mistatter Јосифа ибн Абитура из 10. вијека,[10] која је пронађена у Каирској генизи, а појављује се у многим ашкенаским Махзорима као молитва за Шабат прије Пасхе.[11] Поема Yedidekha me-Emesh Исака ибн Гијата садржи фразу у свом уобичајеном облику (לשנה הבאה בירושלים).[12] Исак Тирнау је био први који је записао рецитацију фразе током Пасхе.[5][6] Фраза није пронађена у дјелима као што су Танак, Талмуд или било која хагада из Ришоним раздобља, као што су Раши или Рабејну Там.[13]
Талмуд је пун изјава о афирмацији врховног вјерског статуса Свете земље, обавеза Јевреја који тамо живе и увјерења у крајњи заједнички повратак јеврејског народа.[14]
Јеврејска вјеровања исказују то да иако је Јерусалимски храм уништен два пута, он ће бити поново изграђен трећи пут, што ће бити увод у Месијску еру и окупљање прогнаника. Неки јеврејски ритуали изражују жељу да буду свједоци тих догађаја, формулисано у фрази Догодине у Јерусалиму.[1][2][15] Нпр. Седер Пасха се закључује са Догодине у Јерусалиму, а пета и посљедња молитва Јом кипура, Неила, завршава се са дувањем шофре и рецитацијом Догодине у Јерусалиму.[4] У Израелу, Јевреји често додају још једну ријеч фрази, Догодине у обновљеном Јерусалиму.[7]
Симболизам уреди
Рос је указа да рецитовање Догодине у Јерусалиму служи као подсјетник личног искуства прогнанства да „да морамо да се помиримо да бисмо заиста били у Јерусалиму, граду чије име наговјештава мир (шалом) и потпуност (шалејм)”.[7] Берг указује да рецитација Догодине у Јерусалиму „уједињује Јевреје као народ”, јер подсјећа на заједничко искуство живљења у изгнанству,[8] док си неки научници примјетили да је сврха рецитовања Догодине у Јерусалиму на крају Неила молитве током Јом кипура је да изрази „наша дубока осјећања која жуде за поновним уједињењем са Шхином у Јерушалајиму”.[3] Досик такође указује да је Догодине у Јерусалиму и молитва „за крај изгнанства и повратак у земљу Израиља” као и „молитва за крајње искупљење, за мир и савршенство за цио свијет”.[16]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Cohn-Sherbok & Cohn-Sherbok 2012, стр. 36.
- ^ а б Spero 2006, стр. 157.
- ^ а б Glenn 2011, стр. 315.
- ^ а б Latner 1986, стр. 102.
- ^ а б Guggenheimer 1998, стр. 379.
- ^ а б Tabory 2008, стр. 60.
- ^ а б в Koppelman Ross 2000, стр. 30.
- ^ а б Berg 2012, стр. 11.
- ^ Hoppe 2000, стр. 1-3.
- ^ Maḥzôr mik-kol haš-šānā: minhag Polin (на језику: iw). Bonn. 1826. Приступљено 13. 10. 2018.
- ^ „תקצירים באנגלית / ENGLISH ABSTRACTS”. Tarbiz / תרביץ. עא (א/ב): V—XIII. 2001. Приступљено 13. 10. 2018.
- ^ אליצור, שולמית; Elizur, Shulamit (2001). „Between Joseph and Joseph: The Author of an Early Yotser / בין יוסף ליוסף: לזהות מחברו של יוצר קדום”. Tarbiz / תרביץ. עא (א/ב): 67—86. Приступљено 13. 10. 2018.
- ^ Levine 2014, стр. 3.
- ^ Medoff & Waxman 2013, стр. 24.
- ^ Rubinstein 1986, стр. 7.
- ^ Dosick 1995, стр. 137.
Литература уреди
- Maḥzôr mik-kol haš-šānā: minhag Polin (на језику: iw). Bonn. 1826. Приступљено 13. 10. 2018.
- Guggenheimer, Heinrich (1998). The Scholar's Haggadah: Ashkenazic, Sephardic, and Oriental Versions. Jason Aronson, Incorporated. стр. 379. ISBN 978-1-4617-1012-7.
- Tabory, Joseph (2008). The JPS Commentary on the Haggadah: Historical Introduction, Translation, and Commentary. Jewish Publication Society. стр. 60. ISBN 978-0-8276-0858-0.
- Levine, Yosie (2014). „Next Year in Jerusalem: A Brief History of Hope” (PDF). www.jewishcenter.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2018.
- Cohn-Sherbok, Dan; Cohn-Sherbok, Lavinia (2012). Judaism: A Beginner's Guide. Oneworld Publications. ISBN 978-1-78074-161-1.
- Glenn, Tsemach (2011). The Torah Vodaas Haggadah. Israel Bookshop Publications. ISBN 978-1-60091-151-4.
- Koppelman Ross, Lesli (2000). Celebrate!: The Complete Jewish Holidays Handbook. Jason Aronson. ISBN 978-1-4616-2772-2.
- Latner, Helen (1986). The Book of Modern Jewish Etiquette: A Guide for All Occasions. Perennial Library. ISBN 978-0-06-097054-3.
- Rubinstein, Leon (1986). The First Swallows: The Dawn of the Third Aliya. Cornwall Books. ISBN 978-0-8453-4758-4.
- Spero, Yechiel (2006). Touched by the Seder: The Pesach Haggadah with Soul-Stirring Stories and Commentary. Mesorah Publications. ISBN 978-1-4226-0106-8.
- Berg, Nancy E. (2012). Exile from Exile: Israeli Writers from Iraq. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-9642-8.
- Dosick, Wayne D. (1995). Living Judaism: the complete guide to Jewish belief, tradition, and practice. HarperSan Francisco. ISBN 978-0-06-062119-3.
- Hoppe, Leslie J. (2000). The Holy City: Jerusalem in the Theology of the Old Testament. Liturgical Press. ISBN 9780814650813.
- Medoff, Rafael; Waxman, Chaim I. (2013). Historical Dictionary of Zionism. Routledge. ISBN 9781135966423.