Капела Светог Марка

Капела Светог Марка на Велебиту је православна капела која се налази код Грачаца, на Велебиту.

Капела Светог Марка
Основни подаци
Типправославна капела
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија горњокарловачка
Оснивање1863.
ПосвећенСветом Марку
Локација
МестоВелебит, Грачац
ДржаваХрватска

Историја

уреди

Капела Светог Марка на Велебиту саграђена је 1863. године. Димензије цркве су у основи дужине 9,50 м и ширине 5,90 м. Капела је смештена на југоисточном делу Велебита на надморској висини од 698 метара и рељефно је изолована.

Цркву су запалили партизани 1943. године. Обновили су је у пролеће 1944. године борци Грачачке четничке бригаде и омладина из околних села. Главни мајстор био је Петар Јерковић из Граба, борац и старешина у тој бригади.

После рата капела је остала под кровом, али је њена унутрашњост потпуно девастирана.

Капела је у послератном периоду била врло значајна кад је реч о верским и националним осећањима народа с тог подручја пошто су Грачац и околна села остала без иједне православне цркве. То је дакле био једини православни храм у коме је у току лета једанпут годишње служена литургија, а родитељи или сродници доносили децу на крштење.

Капела је 1965. године поправљена, уграђен је иконостас и од тада је литургија служена три пута годишње.

Пећина Светиња

уреди

Иза саме капеле налази се пећина, првобитно названа Козарева, а након што се прочула легенда о чудотворној води која се слива с њених камених зидова, назива се – Светиња.

Пећина је дуга око 25 метара, а у њој су постављени камени олтари и иконе па се понекад користи за верске обреде. Прилагођавајући се природним ресурсама, један мештанин је у овој пећини изградио бетонске каменице у које се са стена слива вода. Осим верских обреда и сакупљања чудотворне воде, у пећини се могу пронаћи и сталци на које ходочасници остављају одевне предмете у сврху оздрављења.[1] Обичај је и приликом уласка у пећину умити се (или само смочити руке) у сврху оздрављења и упалити свећу.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Литература

уреди