Козичино (мкд. Козичино) је насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Козичино припада општини Кичево.

Козичино
мкд. Козичино
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаКичево
Становништво
 — (2002)17
Географске карактеристике
Координате41° 31′ 58″ С; 21° 05′ 23″ И / 41.5328° С; 21.0897° И / 41.5328; 21.0897
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина830 m
Козичино на карти Северне Македоније
Козичино
Козичино
Козичино на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број6258
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаKI

Географија уреди

Насеље Козичино је смештено у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кичева, насеље је удаљено 22 km источно.

Козичино се налази у малој области Рабетинкоље, која обухвата неколико села у средишњем сливу реке Треске. Село је положено на јужним падинама планине Коњаник, која се јужније спушта у плодну долину Треске. Надморска висина насеља је приближно 830 m.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја уреди

Српско школа је ту отворена на основу царске дозволе од 10. јула 1898. године. Писана је на име мутевелије (управитеља) мештанина Ђуре Гинића. У српској народној школи у месту био је 1898-1900. године учитељ Александар Анђелковић родом из Лабуништа.[1] Ту је 1899. године било у двогодишњој школи 39 ђака, а следеће 1900. године било их је у троразредној школи 45 ученика. Долазила су на наставу школска деца и из суседних места Патена, Дупјана и Речана. Учитељ Анђелковић се 1900. године јавно захвалио браћи Мирковићима из села Патеца. Браћа су радили у Београду као лебари, и послали су месној школи 20 златних динара за куповину школских учила. У школи је 11. маја 1900. године одржан годишњи јавни испит, пред изасланим ревизором Јевтаном Мравом, учитељем из Битоља.[2]

Православна српска црква је опустошена 1903. године од стране Турака, током Илинденског устанка.[3]

Становништво уреди

Козичино је према последњем попису из 2002. године имало 17 становника.

Већинско становништво су етнички Македонци (100%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. го дине
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ "Застава", Рума 1904. године

Извори уреди

Спољашње везе уреди