Конвергентно учење

Конвергентно учење се још назива и логичко учење, јер се заснива на правилима логичког мишљења, односно логички уређеном следу интелектуалних радњи који доводи до једног тачног решења.

Примена

уреди

Ова метода учења је својствена за научне области у школи, као што су математика, физика, хемија, биологија, историја, географија итд. што значи управо за области у којима се од ученика захтева логичко размишљање.[1]

Примери

уреди

Примери за ову методу учења су бројни. У математици се на овај начин усваја алгоритам за решавање неке класе математичких задатака, а у природним и друштвеним наукама неке узрочно-последичне везе које доводе до решавање одређених проблема (на пример како склоп у шуми утиче на спратовност или зашто се водоник више не користи за покретање цепелина).[1]

Конвергентно учење и друге методе

уреди

Учење које се потпуно разликује је дивергентно учење, које се још назива и стваралачко. За разлику од овог облика, конвергентно учење не искључује смислено, механичко, практично, вербално, рецептивно, трансмисивно, интерактивно, као и учења са и без помагала, већ се може комбиновати са наведеним методама. Учење путем открића обавезно подразумева комбинацију конвергентног и дивергентног учења.[1]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Ивић, И. и сарадници. 1997. Активно учење/приручник (монографска публикација). Институт за психологију. Београд.

Види још

уреди