Корисник:Ајванловриц19/песак

Градска врата, порта (латински) или капија (турски) је архитектонско-грађевински елемент који је омогућавао пролаз у утврђени град. Грађена су на врло различите начине, али увек са намером да буду непробојна и неосвојива, па су најчешће била и најмасивнији и најимпресивнији део градских бедема.

Историја

Градска врата као део система утврђеног насеља, граде се од неолита, а користила су се (како где) све до 19. века. Она су била једини улаз (и излаз) из града, затварала су се увече, и отварала у тачно одређено вријеме. Служила су и као царинарница за сву робу која је улазила или излазила из града. Чувана су наоружаним стражарима а градила од чврстих и отпорних материјала, као најосетљивији део система бедема.

Градска врата у Братислави, Словачка

Зна се да је већ антички Вавилон био опасан дуплим бедемима, и да је имао 8 градских врата. Римски Лондониум имао је седам градских врата, али је током средњег века њихов број спао око 1300. на четири. Врата Кине у кинеском Нанкингу су највећа на свету. Грађена су за цара Хунг-вуа, из Династије Минг, пуних 21 година, од 1366. до 1387. заједно са градским бедемима. Она су требала бити једини улаз у Кину за странце. Та комбинација замка и величанствених врата имала је 27 тунела који су служили као складишта за велике количине хране и оружја за око 3000 војника.

Монументална градска врата, понекад су служила у сасвим друге сврхе, као што је случај са римском Порта Нигра из Трира, која су у 11. веку искоришћена као улаз у цркву, за разлику од тог Врата из Милета подигнута су као улаз у јужну агору (тржницу) а тек од 6. века користила су се као градска врата. Средњовјековни Багдад имао је четири улаза.