Википедија

Корисник:Ивана 2002/песак

Валентино
Валентино на Канском филмском фестивалу 2007. године
Пуно имеValentino Clemente Ludovico Garavani
Место рођењаВогера
 Италија
ОбразовањеÉcole des Beaux-Arts, Париз
ПартнерМарилу Толо
Ђанкарло Ђамети
РодитељиТереза де Биађи
Мауро Гаравани
Веб-сајтvalentino.com

Valentino Clemente Ludovico Garavani (италијански изговор: Валентино Гаравани; рођен 11.маја 1932.), једноставно познат као Валентино, је италијански модни дизајнер, оснивач Валентино бренда и компаније. Његове главне линије укључују Валентино, Валентино Гаравани, Валентино Рома и R.E.D. Валентино.

Каријера

уреди

Рани живот и Париз 1950-их година

уреди

Валентино је рођен у Вогери, италијанској провинцији Павија. Мајка му је дала име по идолу са малих екрана Рудолфу Валентину.[1] Мода је почела да га интересује још у основној школи у његовој родној Вогери, када је радио као шегрт код своје тетке Росе и локалне дизајнерке Ернестине Салвадео, тетке запаженог уметника Алда Ђорђинија. Валентино се затим преселио у Париз како би следио своја интересовање уз помоћ своје мајке Терезе де Биађи и оца Маура Гараванија. Тамо је студирао у школи Ecole des Beaux-Arts (Школа лепих уметности) и у The Chambre Syndicale de la Couture Parisienne.[2]

Његов први избор за приправнички стаж, у Паризу, био је Жак Фат, потом Баленсијага. Радио је као приправник и за Жан Дезеза где је помагао Грофици Жаклини де Рибс око скицирања њених идеја за хаљине. Затим се придружио Гају Ларошу на две године.

Након пет година, Валентино је напустио Жан Дезеза због једног инцидента око продужавања одмора у Сен Тропеу што га и данас чини да се осећа помало непријатно. Спасао га је пријатељ Ларош придруживши се његовој ''tiny, tiny'' модној кући. Након преговарања са својим родитељима, одлучио је да се врати у Италију и смести у Рим 1959., као ученик Емилија Шуберта, а потом сарађивао са атељеом Вићенца Фердинандија пре него што је отворио своју модну кућу.

Рим

уреди

Валентино је 1960. године отишао из Париза и отворио своју модну кућу у Риму у отменој улици Via Candotti уз подршку оца и као његовог партнера. То је било више од атељеа, просторије су подсећале на праву ''kuću visoke mode''. Све је било веома грандиозно, а манекени су летели у Париз на његову прву

 
Палаззо Габриелли-Мигнанелли, Валентинова кућа у Риму

ревију. Валентино је постао познат по својим црвеним хаљинама, у сјајним нијансама које су постале познате у модној индустрији као ''Valentino crvena''.

Валентино је 31. јула 1960. упознао Ђанкарла Ђаметија у кафићу Париз у улици Виа Венето у Риму. Као један од троје деце, Ђамети је био на другој години архитектуре, живео је са родитељима у буржујском делу Северног Рима. Тог дана Ђамети је повезао Валентина кући у свом фијату и пријатељство, исто као и партнерство је почело. Дан после, Ђамети је отишао на Капри на одмор и, сасвим случајно, и Валентино је ишао тамо, тако да су се срели на острву 10 дана касније. Ђамети је убрзо након тога напустио факултет како би постао Валентинов пословни и животни партнер. Када је Ђамети ушао у посао, ситуција у Валентиновом атељеу уствари није била тако сјајна: за само годину дана потрошио је толико новца да се његов отац повукао из посла и борио са банкротом.[3]


Пробијање у Фиренци (1962-1967)

уреди
 
Бела Валентино венчаница

Валентинов међународни деби се одиграо 1962. у Фиренци, италијанском главном граду моде тог времена.[2]

У неком тренутку 1964. године Жаклина Кенеди је видела Глорију Шиф, сестру близнакињу римског модног уредника америчког Вога и Валентинову пријатељицу Конзуелу Креспи, како носи комплет из два дела од црне свиле на једном скупу. То је оставило такав утисак на њу да је позвала госпођу Шиф да чује име дизајнера комплета, а то је био Валентино. У септембру 1964., Валентино је требало да буде у Сједињеним Државама како би представио своју колекцију на једном хуманитарном балу у њујоршком хотелу Валдорф-Асториа. Госпођа Кенеди је желела да види колекцију, али није могла да присуствује догађају, тако да је Валентино одлучио да пошаље модела, продавца и одабир кључних комада из своје колекције госпођи Кенеди у њен апартаман на Петој Авенији. Кенедијева је поручила шест хаљина из његове колекције високе моде, све црно беле, и носила их је целе године док је била ожалошћена због атентата на председника Кенедија. Од тада па надаље била је одани клијент и постали су пријатељи. Валентино је касније дизајнирао белу Валентино венчаницу коју је носила Кенедијева кад се удавала за грчког тајкуна Аристотела Оназис. Своје ревије је 1966. пребацио из Фиренце у Рим где је две године касније искреирао своју потпуно белу колекцију која је постала позната по чувеном ''V'' логу који је дизајнирао.

1970.-те

уреди
 
Валентино вечерња хаљина за Одри Хепберн

Током 70-их година, Валентинова женска линија, било висока мода или конфекција, пратила је тренд времена, отварајући декаду где су наглашене сукње средње дужине[4] које се носе преко мини сукања,[5][6] постављене чизме до колена, панталоне,[7] и помало етички изглед,[8][9] већином са витком и лепршавом силуетом.[10][11] Упарио је 1971. сукње до пола листова и сукње до колена[12] са врућим пантоланама које су биле у моди те године,[13][14] такође настављајући да форсира сукње панталоне и панталоне до колена са благо широким стандардним панталонама тог времена.[15] Био је чувен по његовој кројеној одећи.[16] Оживљавање четрдесетих година је било у фокусу неко време,[17] и Валентино је избацио ципеле са високом платформом,[18] нараменице и сукње до колена,[19] заједно са повременим убацивањем стила тридесетих и педесетих,[20] и све то модерно са нагласком на панталонама.[21]

Започео је 1972. годину фаворизовањем панталона, али је завршио избацујући само сукње[22] и тако био једини од дизајнера који је презентовао дневне хаљине у периоду када су сви покушавали да се истакну неком доминацијом.[23] Он је заправо одобрио омиљене дугачке рукаве[24] и слојевитост[25][26] који су се виђали на многим железницама и наставио да се удаљава од свог заштитног знака монотоне или двобојне палете, често крем или црвена[27][28][29] и отишао у правцу јачих боја и принтова.[30] Радио је дужине до колена, поново је оживљавао четрдесете кроз нараменице у 1973.[31] настављајући са јаким принтовима укључујући Бакстов утицај.[32] Током ових раних седамдесетих, његов вечерњи стил колекција је често био са наборима,[33] понекад је имао асиметричне порубе,[34] његов V лого кретао се од истакнутих[35] до суптилних понекад се налазећи на свим површинама, за разлику од 1970.[36][37] када је био једва уочљиво слово на каишу или марами.[38]

Средина седамдесетих ишла је у правцу више сеоских обриса виђених у Валентиновом раду, нешто попут традиционалних сукања,[39] набора испод рамена, подсукње,[40] кратке јакне,[41] шалови,[42] пончои,[43] слојевитост,[44] али није истицао карактеристичне чизме[45] и понекад је бивао критикован за стил који је био тежак и крут у овом периоду минимализма и грациозних облика,[46][47] као и за истицање богатства и упадљиве потрошње у времену атмосфере и једнакости међу људима које је преовладавала средином седамдесетих.[48] I он се, заиста, вратио својој презентацији једнобојних и двобојних одевних предмета.[49]

Светска вискока мода Јесен 1978. ишла је у правцу широких рамена, формалнијих одела и упадљиве потрошње, ретростилови четрдесетих и педесетих, с тим у вези Валентино је представио облике који су били ехо широких рамена тридесетих[50] и усвојио очигледно заводљиве стилове које су волели дизајнери у уским оделима са изразима,[51] наставио је са овим стилом и следеће године са крутим јакнама широких рамена[52] и хаљинама које су биле представљене аксесоарима четрдесетих и педесетих попут шешира, рукавица и танких каишева.[53] Овај високо гламурозни стил са нараменицама је наставио да доминира током осамдесетих и донео Валентину јединствену славу.

Током седамдесетих, Валентино је провео значајно време у Њујорку где је његова појава била пригрлена од стране друштава, попут главног уредника Вога Дијане Вриленд и иконе уметности Ендија Ворхола.

1980.-те

уреди

Валентино је био један од омиљених дизајнера глумице Џоен Колинс,[54] познате као једна од звезда популарне америчке тв сапунице “Династија”, која се приказивала од 1981. до 1989. доносећи дизајнеру додатну виђеност и да му се име препознаје међу публиком.[55][56] Ера упадљиве потрошње четрдесетих и педесетих, инспирисана балским хаљинама, коктел хаљинама,[57] широким нараменицама, оделима са оштрим порубима,[58][59] била је прихваћена под утиском Валентина чији је стил у то време био сличан Живаншију и Оскару Деларенти.[60][61]

Неколико тема се константно провлачило кроз колекције осамдесетих: његове познате комбинације боја,[62][63][64] његова склоност очигледном приказивању богатства и имућности,[65][66][67][68][69] широке нараменице[70][71] и удобнији кројеви које је показивао на почетку ере широких рамена, до краја седамдесетих[72] наставио је да приказује свакодневне колекције у Паризу и колекције високе моде у Риму.

У првој половини осамдесетих углавном је пратио кратке уске сукње са горњим деловима широких рамена које су такође имали Сен Лорен, Живанши, Унгаро и други,[73][74][75] али је такође представио слободнији изглед хаљине-кошуље[76][77] и разне врсте панталона.[78] Током средине осамдесетих, модно новинарство и купци су га често оцењивали боље него друге паришке дизајнере[79][80][81][82] у истом рангу са Сен Лореном[83][74] и Лагерфилдом.[84] Због оволиког поштовања имао је довољно самопоуздања па је 1985. године додао свој надимак на једну линију фармерица.[67] Попут других дизајнера приказивао је разноврсне мини сукње током осамдесетих и друге дужине и одевне предмете,[65] а придружио се остатку модног света 1987-1988 године приказујући ексклузивне мини дужине у две сезоне,[82] а потом је пратио своје колеге до краја 1988. године, повлачећи свој фокус са мини дужина.[85][86]

Од 1983. до 1985., Валентино је допринео специјалном издању Валентино издања континенталној линији америчког луксузног произвођача аутомобила, Линколн.[87][88][89][90]

Валентино Академија

уреди

1990-ту годину обележило је отварање Валентино Академије, коју је дизајнирао архитекта Томасо Зифер, културно место у близини Валентиновог атељеа у Риму, за уметничке изложбе. Следеће године, охрабрени својом пријатељицом Елизабет Тејлор, Валентино Гаравани и Ђанкарло Ђамети направили су L.I.F.E., удружење за подршку оболелим пацијентима од сиде, која је била финансирана од стране Академије Валентино.[91]

Од ХдП-а до Марзото групе

уреди

Валентино и његов партнер Ђанкарло Ђамети су 1998. продали компанију за отприлике 300 милиона долара ХдП-у, једном Италијанском конгломерату коју је делимично контролисао покојни Ђани Агнели, директор Фиата. Валентино С.п.А. са приходима већим од 180 милиона долара продата је 2002. године од стране ХдП-а Марзото Апарелу, текстилном гиганту из Милана за 210 милиона долара. Кућа Валентино је од 2012. године под руководством Мајхула за инвестиције С.П.C.-а, холдинг компаније којом руководи група приватних инвеститора из Катара. Налази се у преко деведесет земаља, преко 160 Валентино директних продајних места, бутика и преко 1300 других продајних места.

Пензија

уреди

Валентино је 4. септембра 2007. објавио да ће се потпуно пензионисати са светске сцене у јануару 2008.[92] након своје последње ревије високе моде у Паризу. Његова последња женска свакодневна колекција приказана је у Паризу 04. октобра.

Последња ревија високе моде представљена је у Паризу у Роденовом музеју 23. јануара 2008. године. То је међутим било некако нарушено његовом критиком Италијанског ортачког дуа D&G,[93] и смрћу Аустралијског глумца Хит Леџера, и ако је неколицина дозволила да ове ствари умање његову последњу ревију, она је добила овације комплетне публике међу којима је било на стотине значајних имена из свих области шоу бизниса. Многи модели су се поново појавили како би присуствовали Валентиновој последњој ревији високе моде, у публици су биле Ева Херцигова, Наоми Кембел, Клаудија Шифер, Нађа Ауерман, Каролина Куркова и Карен Мулдер.

Септембра 2007. Валентино је одлучио да се повуче из креативног руководства свог бренда. Марија Грација и Пјерпауло Пићијоли су први постављени за креативне директоре свих линија, и наредне године су постављени за креативне директоре Валентина, водећи све колекције од свакодневне до високе моде. Креативним директорима је јуна 2015. додељена престижна CFDA међународна награда као признање да су одали почаст својој професији и успеху те куће. Модна кућа Валентино је 07. јула 2016. прогласила Пјерпаола Пићиолија за јединог креатвног директора те куће.

Филмови

уреди
 
Валентинова јахта усидрена у Порто Санто Стефану, Монте Арђентарио (Италија)

Валентино је 2006. имао гостујућу улогу, играјући себе, у популарном филму Ђаво носи Праду.

Валентино: Последњи император- документарни играни филм о дизајнеру, имао је премијеру 2008. на Међународном Филмском фестивалу у Венецији. Продцент и редитељ је био Мет Тирнауер, специјални дописник за Венити Фер часопис, филм прати Валентина и његов близак круг људи кроз разноврсне догађаје укључујући прошлогодишњу ревију поводом годишњице његове каријере дуге 45 година.

Током продукције филма од јуна 2005. до јула 2007., филмаџије су снимиле више од 250 сати снимака са екслузивним, јединственим приступом Валентину и његовој пратњи. ”Било нам је дозвољено да уђемо у његов узак круг, али смо дуго пре тога морали да виримо само по мало, буквално смо се уселили и снимили заиста сјајне тренутке”, рекао је Тирнауер. ”Валентино је окружен блиском породицом пријатеља и запослених, али повремено његова стража заборави да је ту екипа која снима у соби". Филм је имао премијеру у Северној Америци 2008. на Међународном Филмском фестивалу у Торонту. Театрално је приказан у САД 18. марта у Њуорку и одабраним градовима.[94]

Признања

уреди

Француски председник Жак Ширак је 06. јула 2006. прогласио Валентина за Витеза Легије части. Током прославе поводом 45 година Валентинове каријере управник Рима, Валтер Велтрони, објавио је да ће Валентинов музеј бити зграда у улици Сан Теодоро у Риму између Palatine Hill и Bocca della Verita. Валентино је 24. јануара 2008. добио медаљу од града Париза за његово служење моди у том граду где се образовао.

Валентино је 07. септембра 2011. добио шест годишњих награда Већа за високу моду за уметност моде од Музеја на Институту за моду и технологију на добротворном свечаном ручку који је одржан у позоришту Давид Х.Коч, Линконовом центру у Њујорку.[95]

Валентино је 2017. добио награду Голден Плате од Америчке академије за постигнућа, награду му је предао члан Џереми Ајронс.

 
Валентинова колекција црних хаљина у Музеју Ара Пациза, у Риму

Уређење дома

уреди

Валентино и његов партнер Ђанкарло Ђамети деле домове и апартмане широм света укључујући следеће:

Валентино такође проводи половину свог времена у кућама Ђанкарла Ђаметија:

  • Вила из осамнестог века “Ла Вагнола” у Четони, Тоскана коју је Ђанкарло Ђемети купио 1986. Реномирани италијански декоратер Рензо Монгиардино осмислио је очаравајући ентеријер инспирисан вилиним класичним баштама. 25 година Ђанкарло Ђамети и Валентино проводили су одмор овде како би побегли од притиска у Риму и њиховог међународног џет сет животног стила.

Део овог имања датира из шеснестог века, 1750. поводом брака са Маријом Антонијетом Вагноли, племић Салустио Терози почео је изградњу ове виле. Украси у вили имају неке комаде из Царства и кинеске дрвене фигуре које су некада украшавале краљевски павиљон у Брајтону и царске софе које су припадале принцези Матилди, Наполеоновој нећаки, 2100 ретких књига које је Ђамети неким чудом вратио у вилу, а које су недостајале од 1960-их. Дизајн једноставне беле кухиње урадио је један од Ђеметијевих пријатеља, арихтекта Томасо Зифер у то време млади декоратер.

Гостињска соба “Софија Лорен” добила је име у част свечаног госта, богато опремљена у старом стилу са чипкастим плафоном који је дизајнирао Монгиардино. Паоло Пејроне ученик енглеског пејзажног дизајнера Русела Пејџа помагао је у дизајнирању предела око куће. Штала из 18. века, како је фотографисана осамдесетих, постала је оранжерија са салом за вежбање на спрату. Вила има павиљон са базеном који се зове “La Turkerie”, смештена је на сред баште, а саградила ју је Тероси-Вагноли породица 1837. у част посете паше.

Приватни живот

уреди

У филму Валентино: Последњи цар, Валентино и Ђанкарло Ђемети објашњавају како су се упознали 30. јула 1960. у улици Венето, епицентру Римског Dolce Vita (сладак живот). Они су заједно од тад више од педесет година, и ако се њихов љубавни однос завршио 1972. Како Ђанкарло каже у својим приватним мемоарима, Валентино је 1973. упознао деветнаестогодишњег Карлоса Соуза у Хипопотамус клубу у Рио Де Жанеиру, и излазио са њим док Карлос није оженио отмену Бразилку Шарлин Шорто 1983. Валентино и Ђанкарло су касније кумовали њиховим синовима Шону и Антонију. Карлос и Шарлин су радили као ПР за модну кућу Валентино и након што су се развели 1990. и остали у блиским односима до сада.

Како је Ђанкарло Ђамети рекао у ”Привате”, Валентино је у раним осамдесетим упознао свог садашњег дечка зове се Брусо Хоксема, који је започео као модел у Валентину, а касније постао заменик директора модне куће. Ђанкарло Ђамети је рекао да су он и Валентино заједно са Карлосом, Шарлин и Брусом, једна права породица. Део ове увећане породице назване “племе” су и шпанска војвоткиња Нати Абаскал, француско бразилска принцеза Џорџина Брандолини д Ада и Валентинов ПР Данијела Ђардина.

Валентинова мајка Тереза преселила се из Вогере у Рим како би помогла око бизниса. У своје време он је рекао својим родитељима да је верен Италијанском глумицом Марилу Толо, једином женом коју је икад искрено волео и са којом је желео да има децу.

Валентинов и Ђеметијев начин живота сматран је бомбастичним. Џон Фирчилд, уредник у часопису “Womens Wear Daily” и "W", написао је Ваниту Фаир.

Валентино и Ђанкарло су краљеви живота на високој нози. Сваки други дизајнер их гледа и пита се “како живе тако како живе?” не мислим да су они направили новац који су направили Валентино и Ђанкарло, зато што је Ђанкарло знао како да направи новац. Ако и јесу, нису трошили новац попут Валентина. Ни један дизајнер није икада. Када се тероризам појавио први пут у Риму-период када су Црвене бригаде киднаповале људе-Валентино се возикао около у блиндираном Мерцедесу. I знате ли које је био боје Мерцедес? Црвене. Мој Боже помислио сам, мора да желиш да те разнесу.[97]

Валентино је обожавао псе до те мере да је једном назвао своју споредну одевну линију по свом преминулом мопсу Оливеру. Данас Валентино има шест мопсова. Када путује у свом авиону са 14 седишта потребно је три аутомобила да пребаци Валентина и његову пратњу на аеродром: један да превезе Валентина и Ђаметија, други за пртљаг и особље и трећи за превоз пет од шест мопсова, јер један од њих, Мауде, увек путује са Валентином.

Референце

уреди
  1. ^ „Тхе Ласт Емперор: Инсиде тхе цразy wорлд оф Валентино”. Тхе Индепендент (на језику: енглески). 2012-11-26. Приступљено 2023-05-17. 
  2. ^ а б „Валентино Гаравани - Биограпхy анд Фасхион Десигнс”. Краимод (на језику: немачки). Приступљено 2023-05-17. 
  3. ^ „Валентино - Вогуепедиа”. 2014-07-19. Приступљено 2023-05-17. 
  4. ^ Моррис, Бернадине (1970-03-12). „Тхеy Цаме, Тхеy Саw, Тхеy Ловед анд Боугхт Валентино'сс Миди”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  5. ^ Моррис, Бернадине (1970-03-12). „Тхеy Цаме, Тхеy Саw, Тхеy Ловед анд Боугхт Валентино'сс Миди”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  6. ^ Тимес, Глориа Емерсон Специал то Тхе Неw Yорк (1970-01-19). „Тхе Лонг анд тхе Схорт оф Ит Аре Схоwн ин Валентино'с Хемс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  7. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1970-07-17). „Ат Валентино, Но Револутион Тхис Yеар, Бут Лотс оф Еxотиц анд Елегант Десигнс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  8. ^ Тимес, Глориа Емерсон Специал то Тхе Неw Yорк (1970-01-19). „Тхе Лонг анд тхе Схорт оф Ит Аре Схоwн ин Валентино'с Хемс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  9. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1970-07-17). „Ат Валентино, Но Револутион Тхис Yеар, Бут Лотс оф Еxотиц анд Елегант Десигнс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  10. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1970-07-17). „Ат Валентино, Но Револутион Тхис Yеар, Бут Лотс оф Еxотиц анд Елегант Десигнс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  11. ^ Тимес, Глориа Емерсон Специал то Тхе Неw Yорк (1970-01-19). „Тхе Лонг анд тхе Схорт оф Ит Аре Схоwн ин Валентино'с Хемс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  12. ^ Моррис, Бернадине (1970-12-08). „Ит'с Море Даззле фор тхе Неw Валентино”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  13. ^ Моррис, Бернадине (1970-12-08). „Ит'с Море Даззле фор тхе Неw Валентино”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  14. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-01-22). „Валентино Ревивифиес Фасхионс оф 40'с”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  15. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-07-23). „Валентино—Qуиет бут Бегуилинг, Таилоред бут Феминине”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  16. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-07-23). „Валентино—Qуиет бут Бегуилинг, Таилоред бут Феминине”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  17. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-01-22). „Валентино Ревивифиес Фасхионс оф 40'с”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  18. ^ Моррис, Бернадине (1970-12-08). „Ит'с Море Даззле фор тхе Неw Валентино”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  19. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-01-22). „Валентино Ревивифиес Фасхионс оф 40'с”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  20. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-07-23). „Валентино—Qуиет бут Бегуилинг, Таилоред бут Феминине”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  21. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-07-23). „Валентино—Qуиет бут Бегуилинг, Таилоред бут Феминине”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  22. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1972-07-21). „…анд ин Роме, Валентино Регардс Пантс ас Пасé”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  23. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1972-07-23). „Wхере Аре тхе Јоyс оф Yестерyеар?”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  24. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1972-01-22). „Валентино: Стyлес Тхат Цханге тхе Лоок оф Фасхион”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  25. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1971-07-23). „Валентино—Qуиет бут Бегуилинг, Таилоред бут Феминине”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  26. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1972-01-22). „Валентино: Стyлес Тхат Цханге тхе Лоок оф Фасхион”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-17. 
  27. ^ Тимес, Глориа Емерсон Специал то Тхе Неw Yорк (1970-01-19). „Тхе Лонг анд тхе Схорт оф Ит Аре Схоwн ин Валентино'с Хемс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  28. ^ Моррис, Бернадине (1970-12-08). „Ит'с Море Даззле фор тхе Неw Валентино”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  29. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1970-07-17). „Ат Валентино, Но Револутион Тхис Yеар, Бут Лотс оф Еxотиц анд Елегант Десигнс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  30. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1972-07-21). „…анд ин Роме, Валентино Регардс Пантс ас Пасé”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  31. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1973-07-21). „Валентино Макес Суре Тхеy'лл Ретурн то Роме Фор Неxт Yеар'с Схоw”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  32. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1973-07-21). „Валентино Макес Суре Тхеy'лл Ретурн то Роме Фор Неxт Yеар'с Схоw”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  33. ^ Тимес, Глориа Емерсон Специал то Тхе Неw Yорк (1970-01-19). „Тхе Лонг анд тхе Схорт оф Ит Аре Схоwн ин Валентино'с Хемс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  34. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1970-07-17). „Ат Валентино, Но Револутион Тхис Yеар, Бут Лотс оф Еxотиц анд Елегант Десигнс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  35. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1972-01-22). „Валентино: Стyлес Тхат Цханге тхе Лоок оф Фасхион”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  36. ^ Моррис, Бернадине (1970-06-05). „Валентино фор тхе Массес— Wелл, Алмост”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  37. ^ Моррис, Бернадине (1970-12-08). „Ит'с Море Даззле фор тхе Неw Валентино”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  38. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1970-07-17). „Ат Валентино, Но Револутион Тхис Yеар, Бут Лотс оф Еxотиц анд Елегант Десигнс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). стр. 41. ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  39. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1977-03-28). „Парис: Фрее‐Флоwинг Еxцитемент анд Схорт Скиртс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  40. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1976-10-27). „А Роусинг Схоw бy Саинт Лаурент”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  41. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1977”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 359. ИСБН 0-670-80172-0. „Валентино схоwед...блоусон јацкет[с]...ин спортy цхецкс...анд...лоден греен суеде.” 
  42. ^ Хyде, Нина С. (1977-09-20). „Тхе Кинг Оф Цхиц”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  43. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1977-03-28). „Парис: Фрее‐Флоwинг Еxцитемент анд Схорт Скиртс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  44. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1975-04-11). „Валентино Ревивес Елеганце Фор а Цхиллy Април ин Парис”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  45. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1975-04-11). „Валентино Ревивес Елеганце Фор а Цхиллy Април ин Парис”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  46. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1977-03-28). „Парис: Фрее‐Флоwинг Еxцитемент анд Схорт Скиртс”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  47. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1977”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 356. ИСБН 0-670-80172-0. „...[С]тифф Wинтерхалтер-стyле евенинг дрессес аппеаред ат Валентино.” 
  48. ^ Хyде, Нина С. (1977-09-20). „Тхе Кинг Оф Цхиц”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  49. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1975-04-11). „Валентино Ревивес Елеганце Фор а Цхиллy Април ин Парис”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  50. ^ Тимес, Бернадинеморрис Специал то Тхе Неw Yорк (1978-04-11). „Схакинг Фасхион”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  51. ^ Тимес, Бернадине Моррис Специал то Тхе Неw Yорк (1978-01-27). „Парис: Тхе Дресс Хас Итс Даy”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  52. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1979”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 364. ИСБН 0-670-80172-0. „Валентино'с броwн Гандини wоол јацкет wитх а велвет стрип тхат гивес тхе еффецт оф а схадоw ацросс тхе диагоналлy цлосед бодице. [Тхе хоургласс-схапед јацкет лоокс верy стифф, алмост геометриц, wитх схоулдерс паддед то а схарп едге.]” 
  53. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1979”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 369. ИСБН 0-670-80172-0. „Валентино'с схорт-слеевед Јацqуард линен дресс wитх сиде-буттонед бодице. [Тхе схорт-слеевед, сомеwхат лоосе дресс хас броад, паддед схоулдерс wитх пуффед слеевес то инцреасе wидтх анд тхе сиде-буттон цлосуре лефт унбуттонед он мост оф тхе лег. Ит ис цинцхед ин wитх а верy wиде белт анд топпед бy а 1950с-стyле пицтуре хат.]” 
  54. ^ Хyде, Нина (1985-03-28). „YСЛ, Робуст анд Рефинед Хигх Хемлинес фор Хис Парис Схоw”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  55. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1984”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 390—391. ИСБН 0-670-80172-0. „Соап операс wере а неw фасхион инфлуенце. Јуст ас тхе цинема-гоерс оф тхе тхиртиес анд фортиес хад мимицкед тхе wардробес оф Грета Гарбо анд Јоан Цраwфорд, со Јоан Цоллинс/Алеxис анд Линда Граy/Суе-Еллен бецаме а соурце оф инспиратион. Тхе соап старс wоре тхе цлотхес оф Саинт Лаурент, Ферре, Осцар де ла Рента анд Цалвин Клеин....[Т]хе виеwерс' дефинитион оф гламоур wас то бе дрессед уп ат алл тимес...” 
  56. ^ Хyде, Нина (1987-03-14). „МИЛАН ДИАРY”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  57. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1980”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 373. ИСБН 0-670-80172-0. „Валентино'с блацк велвет дресс wитх пеплум анд блацк поинт д'есприт веил. [а верy 1940с-лоокинг дресс wитх а ларге, проминент руффле еxтендинг диагоналлy ацросс тхе бодице, оне едге еxтендинг оут фром оне схоулдер то гиве тхе фасхионабле схоулдер wидтх оф тхе тиме]” 
  58. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1982-08-03). „ФОР ЕВЕРY ТРЕНД ИН ПАРИС ТХЕРЕ'С А ЦОУНТЕРТРЕНД”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  59. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1981-08-04). „ЦОУТУРЕ: СТYЛЕС ОФ СПЛЕНДОР”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  60. ^ Цуннингхам, Билл (1989-09-01). „То тхе Футуре Тхроугх тхе Паст”. Детаилс. Неw Yорк, НY: Детаилс Публисхинг Цорп. VIII (3): 219. ИССН 0740-4921. „Ботх Валентино анд де ла Рента схоwед цоллецтионс ин тхе формал рицх социетy-ладy стyле.” 
  61. ^ „Фасхион Виеw; ТХЕ ЦЕРЕБРАЛ АППРОАЦХ”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 1981-02-08. ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  62. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1983-10-18). „ФАСХИОН ЕСТАБЛИСХМЕНТ ХАС ИТС ДАY ИН ПАРИС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  63. ^ Моррис, Бернадине (1984-03-27). „ЦХАНЕЛ, ВАЛЕНТИНО ЕНЛИВЕН ПАРИС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  64. ^ Моррис, Бернадине (1985-03-27). „ПАРИС ПИЦК-МЕ-УП ФРОМ ВАЛЕНТИНО”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  65. ^ а б Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1981-04-08). „ИН ПАРИС, ФАСХИОН ИНЦУРСИОНС ФРОМ АБРОАД”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  66. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1986-03-26). „ФРОМ ВАЛЕНТИНО, А ПРАЦТИЦАЛ ЕЛЕГАНЦЕ”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  67. ^ а б Хyде, Нина (1986-05-04). „Валентино Анд тхе Анатомy оф Елеганце”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  68. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1983-03-25). „РЕАДY-ТО-WЕАР: ЕЛЕГАНЦЕ ИН ПАРИС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  69. ^ Хyде, Нина (1984-03-28). „Лагерфелд'с Неw Лоок”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  70. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1983”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 387. ИСБН 0-670-80172-0. „Схарп, даyтиме таилоринг...дистингуисхед тхе цоллецтионс оф Саинт Лаурент, Гивенцхy, Валентино анд Унгаро. Суитс wере стyлед wитх wиде реверс анд схоулдерс абове тинy, цинцхед wаистс.” 
  71. ^ МцЦолл, Патрициа (1985-03-17). „ФАСХИОН ПРЕВИЕW; ПАРИС ТАКЕС А WИДЕ ВИЕW”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  72. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1983-03-22). „ВАЛЕНТИНО СХИНЕС ИН ПАРИС, АМИД СТРОНГ ФРЕНЦХ СХОWС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  73. ^ Мулвагх, Јане (1988). „1982”. Вогуе Хисторy оф 20тх Центурy Фасхион. Лондон, Енгланд: Викинг, тхе Пенгуин Гроуп. стр. 379. ИСБН 0-670-80172-0. „Тхе...схорт анд леан...тхеме...wас сеен ат Саинт Лаурент, Валентино, Цхлоé, Муглер анд Монтана, ин дееп, постер-паинт цолорс анд wас wорн wитх хигх хеелс, драматиц миллинерy анд лоуд пасте јеwеллерy.” 
  74. ^ а б Хyде, Нина (1982-04-04). „Фасхион Нотес”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  75. ^ Лутхер, Марyлоу (1985-10-24). „Фасхион”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  76. ^ Хyде, Нина (1983-08-07). „Фасхион Нотес”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  77. ^ Хyде, Нина (1983-10-22). „Рефининг Тхе Лоок”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  78. ^ Хyде, Нина (1980-10-23). „Фамилиар Wринклес”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  79. ^ Моррис, Бернадине (1984-03-30). „ПАРИС СХОWС: ФЕW ПЕАКС АНД МАНY ВАЛЛЕYС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  80. ^ Моррис, Бернадине (1984-04-03). „ТХЕ БЕСТ ОФ ЕУРОПЕ'С ФАСХИОНС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  81. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1983-03-22). „ВАЛЕНТИНО СХИНЕС ИН ПАРИС, АМИД СТРОНГ ФРЕНЦХ СХОWС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  82. ^ а б Хyде, Нина (1987-10-21). „ТХЕ ИНДЕX ИС УП ОН СХОРТ ХЕМЛИНЕС”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  83. ^ Моррис, Бернадине (1984-03-30). „ПАРИС СХОWС: ФЕW ПЕАКС АНД МАНY ВАЛЛЕYС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  84. ^ Моррис, Бернадине; Тимес, Специал То тхе Неw Yорк (1986-03-28). „ТХЕ РЕПОРТ ФРОМ ПАРИС: ЦЛЕАР ЦОЛОР, ЕАСY СХАПЕС”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  85. ^ Хyде, Нина (1988-07-31). „ФАСХИОН НОТЕС”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  86. ^ Хyде, Нина (1988-10-26). „ГОИНГ ТО ГРЕАТ ЛЕНГТХС ИН ПАРИС”. Wасхингтон Пост (на језику: енглески). ИССН 0190-8286. Приступљено 2023-05-18. 
  87. ^ Моррис, Бернадине (1982-09-22). „А ТОАСТ ТО ВАЛЕНТИНО АНД ТО ОПУЛЕНЦЕ”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  88. ^ Линцолн Дивисион, Форд Мотор Цомпанy (1982-08-01). „Валентино”. 1983 Линцолн – Марк VI – Цонтинентал. УСА. стр. 38—39. Приступљено 2022-06-12. 
  89. ^ Линцолн Дивисион, Форд Мотор Цомпанy (1983-08-01). 1984 Цонтинентал Марк VII, Цонтинентал, Линцолн Тоwн Цар. УСА. стр. 24—25. Приступљено 2022-06-12. 
  90. ^ Линцолн Дивисион, Форд Мотор Цомпанy (1984-08-01). 1985 Цонтинентал, Цонтинентал Марк VII, Линцолн Тоwн Цар. УСА. стр. 34—35. Приступљено 2022-06-12. 
  91. ^ Андерсон, Сусан Хеллер (1990-05-28). „Цхроницле”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2023-05-18. 
  92. ^ „Фасхион легенд Валентино ретирес” (на језику: енглески). 2007-09-04. Приступљено 2023-05-18. 
  93. ^ „Ењоy Енгланд – Мy Фавоурите Трипс”. Тхе Даилy Телеграпх. Лондон. Архивирано из оригинала 29. 5. 2008. г. 
  94. ^ Тyрнауер, Матт, "Мy Фигхт wитх Валентино", тхедаилyбеаст.цом, 7 Децембер 2009, упдатед 14 Јулy 2017. Партиал цитатион. Ретриевед 3 Септембер 2019.
  95. ^ „Фасхион Институте оф Тецхнологy - 2011 Цоутуре Цоунцил Артистрy оф Фасхион Аwард: Валентино”. wеб.арцхиве.орг. 2011-10-10. Приступљено 2023-05-18. 
  96. ^ „Ан Опен-Аир Мусеум ин Роме, Wитх тхе Рулес то Матцх (Публисхед 2012)” (на језику: енглески). 2012-07-19. Приступљено 2023-05-18. 
  97. ^ Ванитy Фаир, Аугуст 2004.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Ivana_2002/песак&oldid=25750208”