Лазар Јовановић (оперски певач)
Лазар Јовановић (Земун, 8. април 1911 — Сулмона, 26. март 1962), био је знаменити српски оперски певач, ерудита, познавалац уметности и културе, полиглота и преводилац оперских либрета и певане поезије.[1] Био је првак Опере Народног позоришта од 1942. године. Сматра се једним од најбољих тенора југословенске музичке сцене. Међународно такмичење соло певача "Лазар Јовановић" основано 2004. године у Београду носи његово име.[2]
| Лазар Јовановић | |
|---|---|
.png) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. април 1911. |
| Место рођења | Земун, Аустроугарска (данас Србија) |
| Датум смрти | 26. март 1962. (50 год.) |
| Место смрти | Сулмона, Италија |
| Занимање | Оперски певач |
| Музички рад | |
| Жанр | Опера |
Биографија
уредиРођен је у Земуну 8. априла 1911. године, у старој горњоварошкој породици, као Лаза Јовановић - Порција. По завршеној Земунској гимназији, Лаза Јовановић је апсолвирао на Машинском факултету и до почетка рата радио у Команди ваздухопловства, узимајући приватне часове певања код професора Александра Руца и својих пријатеља Жарка Цвејића и Зденке Зикове.
По избијању рата 1941. године прешао је у Београд и ступио у оперски хор Народног позоришта, где га је одмах запазио диригент Стеван Христић и усмерио на солистичке улоге. У осам сезона, колико је наступао у Београдској опери дао је низ истакнутих улога и добио многа признања и три висока државна одликовања. Од раних педесетих година када је Београдска опера почела да гостује у иностранству, запажен је и у свету, а он сам је, за време једног гостовања у Цириху крајем 1950. године, одлучио да се не враћа у земљу, како би могао музички да се образује.
Био је звезда чувених оперских кућа у Риму, Милану, Грацу и Бечу, а умро је изненада 1962. године. На жалост, до данас је сачуван само један музички запис овог великог уметника, и то у форми магнетофонске траке снимљене приватно у Бечу, као поздрав породици непосредно пред Јовановићеву смрт.
Посебно упечатљиве улоге остварио је у "Аиди" (Радамес), "Кнезу од Зете“ (Милош Обренбеговић), "Отелу" (Отело), "Тоски" (Марио Каварадоси), "Кавалерији рустикани“ (Туриду), "Вертеру" (Вертер), "Евгенију Оњегину" (Ленски), "Борису Годунову" (Димитрије), "Пајацима" (Канио), "Пиковој дами" (Херман), "Кармен" (Дон Хозе), "Норми" (Полионе) итд.
Референце
уреди- ^ „У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО СЕЋАЊЕ НА ЛАЗАРА ЈОВАНОВИЋА”. Народно позориште. 27. 12. 2011. Приступљено 29. 9. 2016.
- ^ „Sećanje na tenora Lazara Jovanovića”. Танјуг. 27. 9. 1911. Архивирано из оригинала 02. 10. 2016. г. Приступљено 28. 9. 2016.
