Милош Кордић (Комоговина, Банија, НД Хрватска, 10. август 1944) српски је песник и књижевник који тренутно живи и ствара у Београду.[1]

Милош Кордић
Датум рођења(1944-08-10)10. август 1944.
Место рођењаКомоговинаНД Хрватска

Биографија

уреди

Рођен је у Комоговини, на Банији. Школовао се у Јошавици, Комоговини, Петрињи и Загребу. Радио је као наставник, културни радник, главни и одговорни уредник и руководилац информативних служби у великим привредним компанијама, слободни уметник, а уређивао је културне часописе и листове за децу. Био је покретач и организатор некад значајних културних манифестација. Учесник је бројних песничких сусрета и фестивала.

Кордић је заступљен у антологијама поезије и прозе: Бојана Стојановић-Пантовић: Српске прозаиде, антологија песама у прози, Београд, 2001, Небојша Деветак: Антологија српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, Загреб, 2002, Милан С. Косовић: Лирика воде, изабране песме о водама, Београд, 2002, Душан Иванић; Приповијетка српских писаца из Хрватске, Загреб, 2004, Бојана Стојановић Пантовић: Неболомство, панорама српског песништва краја 20. века, Загреб, 2006. и у другима.

За свој рад добио је више награда, међу којима су награда „Сава Мркаљ” 2013. године[2], „Печат вароши сремскокарловачке” 2016. године,[3] и Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка 2018. године.[4]

Његова поезија описана је као аутентична.[5]

Дела

уреди

Поезија

уреди
  • Постојало једно море, Сисак, 1966.
  • Спавач чистог сна, Загреб, 1968.
  • Грумен, Загреб, 1971.
  • Одавде до рата, Загреб, 1972.
  • Цапраг, Сисак, 1976.
  • Диносаур, Чаковец, 1977.
  • Изрезано око, Загреб, 1982.
  • Дисање леда, Осијек, 1985.
  • Резачи драме и круха, Загреб, 1989.
  • Најава зиме, Загреб, 1990.
  • Насљедне пјесме (поговор: Мирослав Николић), Београд, 1992.
  • Црна биљка јабука, Панчево, 1995.
  • Сан о Борхесу, Београд, 1998.
  • Изабране пјесме (поговор: аутор), Загреб, 1999.
  • Тихо пристајање, Београд, 2004.

Проза

уреди
  • Коњаник, Загреб, 1982.
  • Ђаволов шестар, Београд, 2001.
  • Као тачке у празнин, Београд, 2005.
  • Азбучник села Комоговине, Загреб 2014.

Романи

уреди
  • Даџдевњак, Београд, 2014.

Поеме

уреди
  • Слобода је наук предубоки, Јасеновац, 1976.
  • Шума на рукама, Сисак, 1981.

Поезија за децу

уреди
  • Е баш нећу, Сисак, 1971.
  • Сунце врти сунцокрете, Јазак, 1985; друго издање 1986.

Остало

уреди

Написао је и књигу кратких есеја, огледа и записа Пропуштено, Загреб, 2005. године...

О Милошу Кордићу

уреди

За Кордића је поезија несумњиво била и остала простор језичко-имагинативног истраживања, различитих формалних модела, као и промишљених, зналачки коришћених поступака тзв. интертекстуалних веза, али не само на плану књижевности, већ и науке, физике, астрономије, као и других уметности, у првом реду филма и сликарства

— Бојана Стојановић Пантовић, Политика, Београд, 3. април 2004.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди