Михајло Плескоњић
Михајло Плескоњић – Баџа (Нови Сад, 21. јун 1958 — Нови Сад, 22. март 2017) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.[1]
| Михајло Плескоњић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Баџа |
| Датум рођења | 21. јун 1958. |
| Место рођења | Нови Сад, СФРЈ |
| Датум смрти | 22. март 2017. (58 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
| Занимање | филмски и позоришни глумац |
| Рад | |
| Активни период | 1965-2017 |
| Битне улоге | Попут листа, Крај партије, Клип |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиМихајло је рођен 21. јуна 1958. године у Новом Саду, а још као дечак се истакао у глуми. Његов отац Тихомир Плескоњић је био познати глумац, а његова сестра Александра Плескоњић-Илић се такође бави глумом. Завршио је гимназију у Новом Саду, а потом и дипломирао на Академији уметности, на одсеку драмских уметности у класи Димитрија Ђурковића 1984. године. Исте године након завршетка студија, постаје члан Српског народног позоришта. Остаће упамћен по улогама у представи Човек је човек, Пјеро у Дон Жуану, Церемониалмајстор, Трускот,Свети Георгије убива аждаху, Замјотов, Злочин и казна, Чудо у Шаргану, Ујкин сан, Брат Макарије, Је ли било кнежеве вечере, Брокет, Џандрљиви муж, Први лорд у Владајућој кући и у улози Нестор Профита у представи Вечити младожења, што је уједно била и његова последња улога. Филмску каријеру започео је добивши улогу у филму Гласам за љубав из 1965. године.[2]
Награде
уреди- 1984. године, добитник награде за улогу Полија Бејкера у представи Човек је човек, на Сусрету војвођански представа у Вршцу.
- 1984. године, добитник Стеријине награде за најбољег глума на 34. позорју за улогу Бајре у представи Три чекића.
- 1990. године, добитник Годишње награде Српског народног позоришта, такође за улогу Бајре.
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1960-е | ||
| 1965. | Гласам за љубав | |
| 1980-е | ||
| 1981. | Широко је лишће | Млади сељак |
| 1982. | Прогон | |
| 1982. | Венеријанска раја | Гарчевић |
| 1983. | Велики транспорт | Изгледнели младић |
| 1983. | Сумрак | |
| 1984. | Андрић и Гоја | |
| 1985. | Једна половина дана | |
| 1987. | Waitapu | Силеџија |
| 1988. | Тако се калио челик | Радник |
| 1988. | Крај партије | Хам |
| 1988. | Попут листа | Ненад |
| 1988. | Четрдесет осма — Завера и издаја (серија) | |
| 1989. | Дивљи светац | Павле |
| 1990-е | ||
| 1990. | Граница | |
| 1990. | Секс — партијски непријатељ бр. 1 | Булат |
| 1991. | Бољи живот (серија) | Радојковићева муштерија |
| 1991. | Српски рулет | |
| 1992. | Булевар револуције | |
| 1993. | Где су богови мртви | самог себе |
| 1994. | Највише на свету целом (серија) | |
| 1994. | Вуковар, једна прича | Полицајац у цивилу |
| 1995. | Крај династије Обреновић (серија) | |
| 1995. | Не веруј жени која пуши гитанес без филтера | Силеџија |
| 1998. | Џандрљиви муж | |
| 2000-е | ||
| 2003. | Живот је марш | |
| 2006. | Љубав у залеђу (серија) | Рајко |
| 2009. | Сељаци (серија) | Тома |
| 2009. | Јесен у мојој улици | Машиновођа 2 |
| 2010-е | ||
| 2012. | Клип | Професор патологије |
Референце
уреди- ^ Mihajlo Pleskonjic na IMDb-u
- ^ „Gluma Mihajlo Pleskonjic Badza - biografja”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2017. г. Приступљено 22. 05. 2017.
