Место се налази југозападно од Паланке. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. г. 25, а 1822. г. 29 кућа. Године 1846. село је имало 45 кућа, а по попису из 1921. године. Мраморац је имао 174 куће са 935 становника.
Село је раније било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Како су имања била далеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, почели су се пресељавати на данашње место.
Најстарије су породице: Кузмићи (данас разним презименима), Михаловићи, Вујићићи, Нешићи, Јовановићи, и Симићи.. (подаци крајем 1921. године).[2]
[3]
У насељу Мраморац живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,8 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости
[6]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
2 |
80+ |
12 |
|
|
13 |
75—79 |
14 |
|
|
26 |
70—74 |
25 |
|
|
31 |
65—69 |
26 |
|
|
22 |
60—64 |
14 |
|
|
18 |
55—59 |
15 |
|
|
14 |
50—54 |
21 |
|
|
12 |
45—49 |
33 |
|
|
29 |
40—44 |
17 |
|
|
22 |
35—39 |
17 |
|
|
15 |
30—34 |
17 |
|
|
8 |
25—29 |
17 |
|
|
13 |
20—24 |
21 |
|
|
29 |
15—19 |
18 |
|
|
14 |
10—14 |
15 |
|
|
14 |
5—9 |
11 |
|
|
11 |
0—4 |
16 |
|
|
11 |
Просек : |
43,8 |
|
|
46,7 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
233
|
241
|
225
|
225
|
206
|
192
|
179
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
42
|
35
|
20
|
22
|
24
|
27
|
6
|
1
|
0
|
2
|
3,42
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
267
|
65
|
172
|
19
|
11
|
0
|
Женски
|
268
|
29
|
173
|
59
|
7
|
0
|
УКУПНО
|
535
|
94
|
345
|
78
|
18
|
0
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
170
|
124
|
0
|
0
|
17
|
Женски
|
97
|
79
|
0
|
0
|
4
|
УКУПНО
|
267
|
203
|
0
|
0
|
21
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
1
|
12
|
2
|
1
|
1
|
Женски
|
0
|
1
|
5
|
1
|
0
|
УКУПНО
|
1
|
13
|
7
|
2
|
1
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
0
|
3
|
1
|
2
|
Женски
|
0
|
0
|
1
|
1
|
3
|
УКУПНО
|
0
|
0
|
4
|
2
|
5
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
4
|
0
|
0
|
2
|
Женски
|
1
|
0
|
0
|
1
|
УКУПНО
|
5
|
0
|
0
|
3
|
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- „Летопис Подунавских места“Марина(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани