Наранџа или поморанџа је хибрид цитруса. Настала је укрштањем помела (Citrus maxima) и мандарине (Citrus reticulata). То је мало зимзелено дрво високо до 10 метара. Цветови су бели, петочлани, а плод је хесперидијум. Наранџа је воће различитих врста цитруса из породице Rutaceae (погледајте списак биљака познатих као наранџа). Она се првенствено се односи на Citrus × sinensis,[1] који се назива и слатка наранџа, да би се разликовала од сродне Citrus × aurantium, која се назива горка наранџа. Слатка наранџа се репродукује неполним путем (апомиксис кроз нуцеларни ембрион); сорте слатке наранџе настају мутацијама.[2][3][4][5]

Поморанџе - цела, преполовљена и ољуштен сегмент
Поморанџа након љуштења коре
Citrus ×sinensis
Поморанџе и сок од поморанџе

Наранџа је хибрид између помела (Citrus maxima) и мандарине (Citrus reticulata).[2][6] Геном хлоропласта, а самим тим и материнска линија, је помелова.[7] Целокупни геном слатка поморанџа је био секвенциран.[2]

Поморанџа потиче из региона који обухвата јужну Кину, североисточну Индију и Мјанмар,[8][9] а најранији помен слатке поморанџе био је у кинеској литератури 314. п. н. е.[2] Према подацима из 1987. године, утврђено је да је дрвеће поморанџе међу највише култивираним воћем на свету.[10] Стабла наранџе се широко узгајају у тропским и суптропским климатским условима због њиховог слатког воћа. Плод поморанџе може се јести свеж или прерађивати за сок или мирисну кору.[11] Према подацима из 2012, слатке поморанџе чиниле су приближно 70% цитрусне производње.[12]

Године 2017, узгајано је 73 милиона тона поморанџи широм света. Бразил је производио 24% укупног светског тотала, а следиле су Кина и Индија.[13]

Ботаничке информације и терминологија уреди

Сва стабла цитруса припадају једном роду Citrus и остају готово у потпуности интерфертилна. То укључује грејпфрут, лимун, лимете, поморанџе и разне друге врсте и хибриде. Како је интерфертилност поморанџи и других цитруса произвела бројне хибриде и сорте, а такође су одабране и мутације пупољака, таксономија цитруса је прилично контроверзна, збуњујућа или недоследна.[12][14] Плод било ког цитрусног дрвета сматра се хесперидијумом, врстом модификоване бобице; прекривен је кором насталом неравним задебљањем зида јајника.[15][16]

Многи варијетети врста су добили различита имена. Наранџа се првенствено односи на слатку поморанџу - Citrus sinensis (L.) по Осбеку. Дрво наранџе је зимзелено, цветно дрво, просечне висине од 9 до 10 m (30 до 33 ft), мада неки врло стари примерци могу достићи и 15 m (49 ft).[17] Његови овални листови, наизменично распоређени, дуги су од 4 до 10 cm (1,6 до 3,9 инча) и имају зрнасте рубове.[18] Слатке поморанџе расту у различитим величинама, а облици се разликују од сферних до дугуљастих. Унутар коре је причвршћено порозно бело ткиво, бели, горки мезокарп или албедо.[19] Плод је хесперидијум и садржи бројне различите сегменте, обично око десет, од којих је сваки разграничен мембраном и садржи много везикула пуњених соком и обично неколико семена (коштица).[20] Када је незрео, плод је зелен. Зрнаста неправилна кора зрелог плода може се кретати од светло наранџасте до жуто-наранџасте, али често задржава зелене мрље или, под топлим климатским условима, остаје у потпуности зелена. Као и свако друго цитрусно воће, слатка поморанџа је неклимактерична. Група Citrus sinensis подељена је у четири класе са различитим карактеристикама: уобичајене поморанџе, црвене или пигментисане поморанџе, пупасте поморанџе и поморанџе без киселине.[21][22][23]

Друге групе цитруса такође познате као поморанџе су:

  • Мандарина (Citrus reticulata) је оригинална врста цитруса и родоначелник је уобичајене поморанџе.[24][25]
  • Горка поморанџа (Citrus aurantium), позната и као севиљска наранџа, кисела наранџа (нарочито када се користи као подлога за дрво слатке поморанџе), бигарада наранџа и мармеладна наранџа. Попут слатке поморанџе, она је помело x мандарински хибрид, али је настала из засебног хибридизационог догађаја.[26]
  • Бергамот (Citrus bergamia Risso), гајена углавном у Италији због коре, производи примарну есенцију за парфеме, такође се користи за ароматизацију чаја Ерл Греј. То је хибрид горке поморанџе к лимуна.[27]
  • Понцирус (Poncirus trifoliata), понекад укључена у род (класификована као Citrus trifoliata). Често служи као подлога за стабла слатке поморанџе и друге сорте цитруса.[28]

Огроман број сорти има, попут слатке поморанџе, мешавину помела и мандарине. Неке сорте су хибриди мандарине и помела, узгајани од истих родитеља као и слатка наранџа (нпр. тангор и понкан танџарина). Остале сорте су хибриди слатке наранџе и мандарине (нпр. клементина). Својства мандарине углавном укључују мањи и заобљени плод, лакше се љуште и мање су киселе.[29] Помело особине укључују густи бели албедо (коре језгра, мезокарп) који је ближе везан за сегменте.

Стабла поморанџе су углавном калемљена. Дно дрвета, укључујући корење и дебло, назива се подлога, док стабло које носи плод има два различита имена: пупољак (када се говори о процесу калемљења) и изданак (када се помиње сорта поморанџе).[30]

Галерија слика уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Citrus ×sinensis (L.) Osbeck (pro sp.) (maxima × reticulata) sweet orange”. Plants.USDA.gov. Архивирано из оригинала 12. 5. 2011. г. 
  2. ^ а б в г Xu, Q; Chen, LL; Ruan, X; Chen, D; Zhu, A; Chen, C; Bertrand, D; Jiao, WB; Hao, BH; Lyon, MP; Chen, J; Gao, S; Xing, F; Lan, H; Chang, JW; Ge, X; Lei, Y; Hu, Q; Miao, Y; Wang, L; Xiao, S; Biswas, MK; Zeng, W; Guo, F; Cao, H; Yang, X; Xu, XW; Cheng, YJ; Xu, J; Liu, JH; Luo, OJ; Tang, Z; Guo, WW; Kuang, H; Zhang, HY; Roose, ML; Nagarajan, N; Deng, XX; Ruan, Y (јануар 2013). „The draft genome of sweet orange (Citrus sinensis)”. Nature Genetics. 45 (1): 59—66. PMID 23179022. doi:10.1038/ng.2472 . 
  3. ^ „Orange Fruit Information”. 9. 6. 2017. Приступљено 20. 9. 2018. 
  4. ^ „Orange fruit nutrition facts and health benefits”. Приступљено 20. 9. 2018. 
  5. ^ „Oranges: Health Benefits, Risks & Nutrition Facts”. Приступљено 20. 9. 2018. 
  6. ^ Andrés García Lor (2013). Organización de la diversidad genética de los cítricos (PDF) (Теза). стр. 79. 
  7. ^ Velasco, R; Licciardello, C (2014). [https://archive.org/details/sim_nature-biotechnology_2014-0 7_32_7/page/640 „A genealogy of the citrus family”] Проверите вредност параметра |url= (помоћ). Nature Biotechnology. 32 (7): 640—642. PMID 25004231. S2CID 9357494. doi:10.1038/nbt.2954 .  line feed character у |url= на позицији 60 (помоћ)
  8. ^ Morton, Julia F. (1987). Fruits of Warm Climates. стр. 134—142. 
  9. ^ Talon, Manuel; Caruso, Marco; Gmitter Jr., Fred G. (2020). The Genus Citrus. Woodhead Publishing. стр. 17. ISBN 9780128122174. 
  10. ^ Morton, J (1987). „Orange, Citrus sinensis. In: Fruits of Warm Climates”. NewCROP, New Crop Resource Online Program, Center for New Crops & Plant Products, Purdue University. стр. 134—142. 
  11. ^ „Citrus sinensis”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 10. 12. 2017. 
  12. ^ а б Organisms. Citrus Genome Database
  13. ^ „Production of oranges, 2017 – choose "Production, Crops, World Regions" in the left margin and picklist”. United Nations, Food and Agricultural Organization, FAO Statistics. 2018. Приступљено 23. 7. 2019. 
  14. ^ Nicolosi, E.; Deng, Z. N.; Gentile, A.; La Malfa, S.; Continella, G.; Tribulato, E. (2000). „Citrus phylogeny and genetic origin of important species as investigated by molecular markers”. Theoretical and Applied Genetics. 100 (8): 1155—1166. S2CID 24057066. doi:10.1007/s001220051419. 
  15. ^ Bailey, H. and Bailey, E. (1976). Hortus Third. Cornell University MacMillan. N.Y. p. 275.
  16. ^ „Seed and Fruits”. esu.edu. Архивирано из оригинала 2010-11-14. г. 
  17. ^ Hodgson, Willard (1967—1989) [1943]. „Chapter 4: Horticultural Varieties of Citrus”. Ур.: Webber, Herbert John; rev Walter Reuther and Harry W. Lawton. The Citrus Industry. Riverside, California: University of California Division of Agricultural Sciences. Архивирано из оригинала 2012-02-05. г. 
  18. ^ „Sweet Orange – Citrus sinensis (L.) Osbeck (pro. sp.) – Overview – Encyclopedia of Life”. Encyclopedia of Life. 
  19. ^ „Pith dictionary definition – pith defined”. www.yourdictionary.com. 
  20. ^ „Pip dictionary definition – pip defined”. www.yourdictionary.com. 
  21. ^ Kimball, Dan A. (30. 6. 1999). Citrus processing: a complete guide (2d изд.). New York: Springer. стр. 450. ISBN 978-0-8342-1258-9. 
  22. ^ Webber, Herbert John; Reuther, Walter; Lawton, Harry W. (1967—1989) [1903]. „The Citrus Industry”. Riverside, California: University of California Division of Agricultural Sciences. Архивирано из оригинала 2004-06-04. г. 
  23. ^ Home Fruit Production – Oranges, Julian W. Sauls, Ph.D., Professor & Extension Horticulturist, Texas Cooperative Extension (December, 1998), aggie-horticulture.tamu.edu
  24. ^ Morton, Julia F. (1987). „Mandarin orange; In: Fruits of Warm Climates”. New Crop Resource Online Program. Center for New Crops and Plant Products, Purdue University. стр. 142—145. Приступљено 8. 3. 2019. 
  25. ^ „Tango mandarin; Citrus reticulata Blanco”. Citrus Variety Collection. College of Natural and Agricultural Sciences, University of California Riverside. 2010. Приступљено 8. 3. 2019. 
  26. ^ "Plant Profile for Citrus ×aurantium L. (pro sp.), http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=CIAU8
  27. ^ Curk, Franck; Ollitrault, Frédérique; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (2016). „Phylogenetic origin of limes and lemons revealed by cytoplasmic and nuclear markers”. Annals of Botany. 117 (4): 565—583. PMC 4817432 . PMID 26944784. doi:10.1093/aob/mcw005. 
  28. ^ Gerald Klingaman. „Plant of the Week. Hardy Orange or Trifoliate Orange. Latin: Poncirus trifoliat”. University of Arkansas. Division of Agriculture. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 15. 03. 2021. 
  29. ^ „Tangerines (mandarin oranges) nutrition facts and health benefits”. nutrition-and-you.com. 
  30. ^ „Definition of SCION”. www.merriam-webster.com. 

Спољашње везе уреди