Немачки курент (од лат. currere „трчати“) је рукописно писмо, које се налазило у општој употреби на немачком говорном простору од почетка новог века до средине 20. века. Типографски гледано представља варијанту фрактуре. Мада се у Немачкој често колоквијално сва немачка рукописна писма погрешно називају зитерлином, курент ипак не треба изједначавати са њим.

Алфабет курента, око 1865 (у претпоследњем реду приказани су умлаути ä, ö, ü и одговарајућа велика слова Ae, Oe, Ue, а у последњем лигатуре ch, ck, th, sch, sz и st)
Дански курент (Gotisk skrift) око 1800 са Æ и Ø на крају алфабета

Немачки курент се од округлог латиничног писма разликује по оштрим угловима. Са мањим модификацијама коришћен је и у земљама Скандинавије, Данској и Норвешкој, до 1875. године, под називом „готско писмо” (Gotisk skrift).

Примери употребе

уреди

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Hellmut Gutzwiller: Die Entwicklung der Schrift in der Neuzeit. In: AfD, Archiv für Diplomatik, Schriftgeschichte, Siegel- und Wappenkunde 38 (1992), S. 381–488.
  • Tamara N. Tacenko: Zur Geschichte der deutschen Kursive im 16. Jahrhundert. Bemerkungen zur Entwicklung dieser Schrift anhand von Dokumenten einer Sammlung aus St. Petersburg. In: AfD 38, Köln u. a. 1992, S. 357–380.
  • Friedrich Beck: Die „deutsche Schrift“ – Medium in fünf Jahrhunderten deutscher Geschichte. In: AfD 37 (1991), S. 453–479.
  • Heribert Sturm: Einführung in die Schriftkunde. München-Pasing 1955.
  • Leo Santifaller: Bozener Schreibschriften der Neuzeit. Gustav Fischer, Jena 1930.