Немачки курент
Немачки курент (од лат. currere „трчати“) је рукописно писмо, које се налазило у општој употреби на немачком говорном простору од почетка новог века до средине 20. века. Типографски гледано представља варијанту фрактуре. Мада се у Немачкој често колоквијално сва немачка рукописна писма погрешно називају зитерлином, курент ипак не треба изједначавати са њим.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/59/Deutsche_Kurrentschrift.svg/220px-Deutsche_Kurrentschrift.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/36/D%C3%A4nische_Kurrentschrift.png/220px-D%C3%A4nische_Kurrentschrift.png)
Немачки курент се од округлог латиничног писма разликује по оштрим угловима. Са мањим модификацијама коришћен је и у земљама Скандинавије, Данској и Норвешкој, до 1875. године, под називом „готско писмо” (Gotisk skrift).
Примери употребе
уреди-
Компјутеризовани курент (спис Имануела Канта „Шта је просветитељство?”)
-
Аутограф Вилхелма Буша (недатирано, негде крајем 19. века)
-
Разгледница са поздравом из Билица (Дечак испред школске табле, око 1905. године. Име планине Климчок (Klimczok) репродуковано је латиничним словима „cz“.)
-
Општински дечји дом у Еслингену на Некару (снимљено 2006)
-
Завршна реченица једног уговора из 1750. године. Пример упоредне употребе курента и латинице.
-
Јохан Христоф Егедахер: Процена трошкова за оргуље намењених цркви Марије Кирхентал из 1716. године. Стране речи исписане су овде латиницом.
Види још
уредиЛитература
уреди- Hellmut Gutzwiller: Die Entwicklung der Schrift in der Neuzeit. In: AfD, Archiv für Diplomatik, Schriftgeschichte, Siegel- und Wappenkunde 38 (1992), S. 381–488.
- Tamara N. Tacenko: Zur Geschichte der deutschen Kursive im 16. Jahrhundert. Bemerkungen zur Entwicklung dieser Schrift anhand von Dokumenten einer Sammlung aus St. Petersburg. In: AfD 38, Köln u. a. 1992, S. 357–380.
- Friedrich Beck: Die „deutsche Schrift“ – Medium in fünf Jahrhunderten deutscher Geschichte. In: AfD 37 (1991), S. 453–479.
- Heribert Sturm: Einführung in die Schriftkunde. München-Pasing 1955.
- Leo Santifaller: Bozener Schreibschriften der Neuzeit. Gustav Fischer, Jena 1930.