Википедија

Ненад Миљеновић

Ненад Миљеновић (Београд, 8. април 1993) српски је кошаркаш. Игра на позицији плејмејкера, а тренутно наступа за ОКК Београд.

Ненад Миљеновић
Лични подаци
Пуно име Ненад Миљеновић
Датум рођења (1993-04-08)8. април 1993. (30 год.)
Место рођења Београд, Србија, СРЈ
Држављанство Србија
Висина 1,94 m
Информације о каријери
НБА драфт 2015. / није изабран
Про каријера 2011—
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
2011
2011—2012
2011—2012
2012—2013
2013—2015
2015—2016
2016—2017
2018—2019
2019
2019
2019—2020
2020—2021
2021—2022
2022—		 ФМП
Партизан
→ Мега Визура
Раднички Крагујевац
Мега Визура
Севиља
ПАОК
ОКК Београд
Петрол Олимпија
Мега Бемакс
ОКК Београд
Сан-ен Нео Финикс
Динамо Букурешт
ОКК Београд
Репрезентативна каријера
 Србија

КаријераУреди

КлупскаУреди

Кошарку је почео да тренира са осам година у КК Врачар, а са 12 година прелази у ФМП из Железника.[1] Прошао је млађе категорије ФМП-а са којим има освојену титулу јуниорске Евролиге.[2] Генерација коју су предводили Дејан Мусли и Бранислав Ђекић била је боља од Лијетувос ритаса 2009. године, а лидер Литванаца је тада био Јонас Валанчијунас. Миљеновић је у финалној утакмици убацио 17 поена, уз осам скокова и 10 асистенција, а требало би напоменути да је био две године млађи од конкуренције.[3] Током пролећа 2011. је одиграо и неколико утакмица за први тим ФМП-а. Након што је 8. априла 2011. постао пунолетан, Миљеновић одбија да потпише професионални уговор са ФМП-ом.[4] Недуго затим прелази у Партизан са којим потписује четворогодишњи уговор.[5]

На почетку сезоне 2011/12, Миљеновић није успео да се избори за место у тиму Партизана код тренера Владе Јовановића. Деби у црно-белом дресу је имао тек 25. децембра 2011. на утакмици против Црвене звезде, али је већ сутрадан одлучено да оде на позајмицу до краја сезоне у Мега Визуру.[6] У лето 2012. црно-беле је поново преузео Душко Вујошевић, али ни код њега Миљеновић није успео да се избори за место у тиму па је у септембру 2012. дошло до споразумног раскида уговора.[7] Након напуштања Партизана, Миљеновић потписује четворогодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.[8] Ни у Радничком Миљеновић није успео да се избори за већу улогу у тиму, па је након једне сезоне напустио клуб и прешао у Мега Визуру са којом је потписао једногодишњи уговор.[3] Наредног лета је продужио уговор са Мегом на још једну сезону.[9]

У августу 2015. је потписао трогодишњи уговор са Севиљом.[10] Након једне сезоне, екипа Севиље је искористила опцију да раскине сарадњу са Миљеновићем који је бележио просечно пет поена у АЦБ лиги.[11] За сезону 2016/17. прелази у грчки ПАОК.[12] Сезону 2017/18. је пропустио због повреде, да би у септембру 2018. потписао за ОКК Београд.[13] У екипи ОКК Београда је бележио просечно 14 поена по утакмици у Кошаркашкој лиги Србије, да би 1. фебруара 2019. прешао у љубљанску Олимпију до краја сезоне.[14] У октобру 2019. по трећи пут у каријери постаје играч Меге,[15] али два месеца касније се враћа у ОКК Београд.[16]

Сезону 2020/21. је одиграо за јапански Сан-ен Нео Финикс.[17]

РепрезентативнаУреди

Миљеновић је прошао све млађе категорије репрезентације Србије. Са репрезентацијом до 16 година је освојио бронзу на Европском првенству 2009, уз 17 поена просечно по мечу. Наредне 2010. године је са репрезентацијом до 17 година освојио пето место на Светском првенству, уз 15 поена просечно по мечу. Током лета 2011. са репрезентацијом до 18 година освоја сребрну медаљу на Европском првенству, уз 11 поена просечно по мечу. Са репрезентацијом до 20 година је играо два Европска првенства — 2012. и 2013. где није освојена медаља.[18]

УспесиУреди

РепрезентативниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Nenad Miljenović: Učinili smo da nas se Zvezda plaši, sada će nas svi gledati drugačije”. mozzartsport.com. 16. 2. 2014. Приступљено 24. 2. 2020. 
  2. ^ „Juniori FMP odbranili titulu prvaka Evrope”. rts.rs. 3. 5. 2009. Приступљено 21. 2. 2020. 
  3. ^ а б „Miljenović se vratio u Megu”. mvp.rs. 23. 3. 2013. Приступљено 24. 2. 2020. 
  4. ^ „Talentovani Miljenović napustio FMP”. sport.blic.rs. 19. 4. 2011. Приступљено 24. 2. 2020. 
  5. ^ „Miljenović potpisao za Partizan”. rts.rs. 28. 4. 2011. Приступљено 24. 2. 2020. 
  6. ^ „Miljenović pozajmljen Megi”. b92.net. 26. 12. 2011. Приступљено 24. 2. 2020. 
  7. ^ „Miljenović ipak napustio Partizan”. rts.rs. 25. 9. 2012. Приступљено 24. 2. 2020. 
  8. ^ „Miljenović za evropski Radnički”. kkradnicki.rs. 26. 9. 2012. Приступљено 24. 2. 2020. 
  9. ^ „Miljenović i Krstić ostaju u Megi”. b92.net. 6. 6. 2014. Приступљено 24. 2. 2020. 
  10. ^ „Miljenović potpisao za Sevilju”. novosti.rs. 19. 8. 2015. Приступљено 24. 2. 2020. 
  11. ^ „Miljenović je slobodan igrač”. mvp.rs. 1. 7. 2016. Приступљено 24. 2. 2020. 
  12. ^ „Miljenović ponovo crno-beli”. mozzartsport.com. 5. 6. 2016. Приступљено 24. 2. 2020. 
  13. ^ „Povratak Nenada Miljenovića”. mvp.rs. 25. 9. 2018. Приступљено 24. 2. 2020. 
  14. ^ „Petrol Olimpijo okrepil Nenad Miljenović” (на језику: словеначки). olimpija.com. 1. 2. 2019. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 24. 2. 2020. 
  15. ^ „Miljenović se vratio u Megu: „Jedva čekam utakmice koje slede“”. bcmegabasket.net. 25. 10. 2019. Приступљено 24. 2. 2020. 
  16. ^ „Promene u Megi, Čarapić odlazi u Francusku a Miljenović u OKK Beograd”. bcmegabasket.net. 26. 12. 2019. Приступљено 24. 2. 2020. 
  17. ^ „Bivši košarkaš Partizana u Japanu!”. sportske.net. 5. 8. 2020. Приступљено 24. 8. 2020. 
  18. ^ „Nenad Miljenović” (на језику: енглески). FIBA Europe. Приступљено 24. 2. 2020. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Миљеновић&oldid=25830976”