Nenad Miljenović
Nenad Miljenović (Beograd, 8. april 1993) srpski je košarkaš. Igra na poziciji plejmejkera.
| Nenad Miljenović | |||
|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||
| Puno ime | Nenad Miljenović | ||
| Datum rođenja | 8. april 1993. | ||
| Mesto rođenja | Beograd, Srbija, SRJ | ||
| Državljanstvo | Srbija | ||
| Visina | 1,94 m | ||
| Informacije o karijeri | |||
| NBA draft | 2015. / nije izabran | ||
| Pro karijera | 2011— | ||
| Pozicija | plejmejker | ||
| Seniorska karijera | |||
| Godine | Klub | ||
| 2011 2011—2012 2011—2012 2012—2013 2013—2015 2015—2016 2016—2017 2018—2019 2019 2019 2019—2020 2020—2021 2021—2022 2022—2023 2023 |
FMP Partizan → Mega Vizura Radnički Kragujevac Mega Vizura Sevilja PAOK OKK Beograd Petrol Olimpija Mega Bemaks OKK Beograd San-en Neo Finiks Dinamo Bukurešt OKK Beograd Dinamik | ||
Karijera uredi
Klupska uredi
Košarku je počeo da trenira sa osam godina u KK Vračar, a sa 12 godina prelazi u FMP iz Železnika.[1] Prošao je mlađe kategorije FMP-a sa kojim ima osvojenu titulu juniorske Evrolige.[2] Generacija koju su predvodili Dejan Musli i Branislav Đekić bila je bolja od Lijetuvos ritasa 2009. godine, a lider Litvanaca je tada bio Jonas Valančijunas. Miljenović je u finalnoj utakmici ubacio 17 poena, uz osam skokova i 10 asistencija, a trebalo bi napomenuti da je bio dve godine mlađi od konkurencije.[3] Tokom proleća 2011. je odigrao i nekoliko utakmica za prvi tim FMP-a. Nakon što je 8. aprila 2011. postao punoletan, Miljenović odbija da potpiše profesionalni ugovor sa FMP-om.[4] Nedugo zatim prelazi u Partizan sa kojim potpisuje četvorogodišnji ugovor.[5]
Na početku sezone 2011/12, Miljenović nije uspeo da se izbori za mesto u timu Partizana kod trenera Vlade Jovanovića. Debi u crno-belom dresu je imao tek 25. decembra 2011. na utakmici protiv Crvene zvezde, ali je već sutradan odlučeno da ode na pozajmicu do kraja sezone u Mega Vizuru.[6] U leto 2012. crno-bele je ponovo preuzeo Duško Vujošević, ali ni kod njega Miljenović nije uspeo da se izbori za mesto u timu pa je u septembru 2012. došlo do sporazumnog raskida ugovora.[7] Nakon napuštanja Partizana, Miljenović potpisuje četvorogodišnji ugovor sa Radničkim iz Kragujevca.[8] Ni u Radničkom Miljenović nije uspeo da se izbori za veću ulogu u timu, pa je nakon jedne sezone napustio klub i prešao u Mega Vizuru sa kojom je potpisao jednogodišnji ugovor.[3] Narednog leta je produžio ugovor sa Megom na još jednu sezonu.[9]
U avgustu 2015. je potpisao trogodišnji ugovor sa Seviljom.[10] Nakon jedne sezone, ekipa Sevilje je iskoristila opciju da raskine saradnju sa Miljenovićem koji je beležio prosečno pet poena u ACB ligi.[11] Za sezonu 2016/17. prelazi u grčki PAOK.[12] Sezonu 2017/18. je propustio zbog povrede, da bi u septembru 2018. potpisao za OKK Beograd.[13] U ekipi OKK Beograda je beležio prosečno 14 poena po utakmici u Košarkaškoj ligi Srbije, da bi 1. februara 2019. prešao u ljubljansku Olimpiju do kraja sezone.[14] U oktobru 2019. po treći put u karijeri postaje igrač Mege,[15] ali dva meseca kasnije se vraća u OKK Beograd.[16]
Sezonu 2020/21. je odigrao za japanski San-en Neo Finiks.[17]
Reprezentativna uredi
Miljenović je prošao sve mlađe kategorije reprezentacije Srbije. Sa reprezentacijom do 16 godina je osvojio bronzu na Evropskom prvenstvu 2009, uz 17 poena prosečno po meču. Naredne 2010. godine je sa reprezentacijom do 17 godina osvojio peto mesto na Svetskom prvenstvu, uz 15 poena prosečno po meču. Tokom leta 2011. sa reprezentacijom do 18 godina osvaja srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu, uz 11 poena prosečno po meču. Sa reprezentacijom do 20 godina je igrao dva Evropska prvenstva — 2012. i 2013. gde nije osvojena medalja.[18]
Uspesi uredi
Reprezentativni uredi
Reference uredi
- ^ „Nenad Miljenović: Učinili smo da nas se Zvezda plaši, sada će nas svi gledati drugačije”. mozzartsport.com. 16. 2. 2014. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Juniori FMP odbranili titulu prvaka Evrope”. rts.rs. 3. 5. 2009. Pristupljeno 21. 2. 2020.
- ^ a b „Miljenović se vratio u Megu”. mvp.rs. 23. 3. 2013. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Talentovani Miljenović napustio FMP”. sport.blic.rs. 19. 4. 2011. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović potpisao za Partizan”. rts.rs. 28. 4. 2011. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović pozajmljen Megi”. b92.net. 26. 12. 2011. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović ipak napustio Partizan”. rts.rs. 25. 9. 2012. Arhivirano iz originala 24. 02. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović za evropski Radnički”. kkradnicki.rs. 26. 9. 2012. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović i Krstić ostaju u Megi”. b92.net. 6. 6. 2014. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović potpisao za Sevilju”. novosti.rs. 19. 8. 2015. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović je slobodan igrač”. mvp.rs. 1. 7. 2016. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović ponovo crno-beli”. mozzartsport.com. 5. 6. 2016. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Povratak Nenada Miljenovića”. mvp.rs. 25. 9. 2018. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Petrol Olimpijo okrepil Nenad Miljenović” (na jeziku: slovenački). olimpija.com. 1. 2. 2019. Arhivirano iz originala 24. 02. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Miljenović se vratio u Megu: „Jedva čekam utakmice koje slede“”. bcmegabasket.net. 25. 10. 2019. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Promene u Megi, Čarapić odlazi u Francusku a Miljenović u OKK Beograd”. bcmegabasket.net. 26. 12. 2019. Pristupljeno 24. 2. 2020.
- ^ „Bivši košarkaš Partizana u Japanu!”. sportske.net. 5. 8. 2020. Pristupljeno 24. 8. 2020.
- ^ „Nenad Miljenović” (na jeziku: engleski). FIBA Europe. Pristupljeno 24. 2. 2020.
Spoljašnje veze uredi
- Nenad Miljenović na sajtu ABA lige
- Nenad Miljenović na sajtu Proballers (jezik: engleski)
- Nenad Miljenović na sajtu RealGM (jezik: engleski)
