Николај Доброљубов
Николај Александрович Доброљубов (Нижњи Новгород, 5. фебруар 1836 - Санкт Петербург, 29. новембар 1861) био је руски књижевни критичар, новинар, песник и револуционарни демократа.
| Николај Доброљубов | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Николај Александрович Доброљубов |
| Датум рођења | 5. фебруар 1836. |
| Место рођења | Нижњи Новгород, Руска Империја |
| Датум смрти | 29. новембар 1861. (25 год.) |
| Место смрти | Санкт Петербург, Руска Империја |
| Књижевни рад | |
| Период | 1850те - 1860те |
Биографија уреди
Доброљубов је рођен у Нижњем Новгороду, где је његов отац био свештеник. Школовао се у богословији од 1848. до 1853. Сматран је чудом од стране својих учитеља на богословији и код куће је највише времена проводио у библиотеци свог оца, читајући књиге о науци и уметности. Са тринаест година почео је да пише поезију и преводи стихове римских песника, као што је, на пример, Хорације.[1] 1853. отишао је у Санкт Петербург и уписао факултет. Након смрти својих родитеља, он је преузео одговорност за своју браћу и сестре. Радио је као учитељ и преводилац да би могао да прехрани породицу и настави студије. Велики обим посла и стрес имали су негативног утицаја на његово здравље.[2]
Током универзитетских година, организовао је подземни демократски круг, издао рукопис новина и водио студентску борбу против реакционе универзитетске администрације. Својим песмама „На педесети рођендан Н. И. Греча“ (1854) и „Ода смрти Николаја I“ (1855) показао је непријатељски став према аутократији.[2][3]
1856. је срео утицајног критичара Николаја Чернишевског и издавача Николаја Некрасова. Ускоро је почео да објављује своје радове у Некрасовом популарном часопису Савременик (рус. Современник). Године 1857, након дипломирања на универзитету, придружио се особљу часописа као шеф одељења критике. У наредне четири године написао је неколико томова важних критичких есеја. Један од његових најбољих есеја, „Шта је Обломовизам?“, настао је на основу анализе романа Обломов Ивана Гончарова.[2][3][4]
Маја 1860, на инсистирање пријатеља, отишао је у иностранство с намером да се излечи од туберкулозе која се у међувремену још више погоршала због напорног рада. Живео је у Немачкој, Швајцарској, Француској, као и више од шест месеци у Италији, где је национални ослободилачки покрет, на челу са Гарибалдијем, био у току. Ситуација у Италији дала му је материјал за серију чланака.[2]
У Русију се вратио јула 1861. Умро је новембра исте године, стар свега 25 година, од акутне туберкулозе. Сахрањен је поред Белинског на Волковском гробљу у Санкт Петербургу.[3]
Референце уреди
- ^ The Encyclopedia Americana, Vol 9, The Encyclopedia Americana Corporation, NY, 1918.
- ^ а б в г Kropotkin, Peter (1905). Russian Literature. NY: McClure Phillips.
- ^ а б в The Great Soviet Encyclopedia, 3rd Edition (1970-1979). © 2010 The Gale Group, Inc.
- ^ Anthology of Russian Literature, Part 2, Leo Weiner, G.P. Putnam's Sons, NY, 1903.
Литература уреди
- Kropotkin, Peter (1905). Russian Literature. NY: McClure Phillips.
