Опсада Рена (1356—1357)

Опсада Рена 3. октобра 1356. године до 5. јула 1357. године, је била једна од битака од битака Стогодишњег рата и била је покушај Хенрија од Ланкастера да до краја да искористи победу над Французима у бици код Поатјеа 19. септембра 1356. Мислио је да ће, ако победи, убрзати крај рата. Упркос величини енглеске војске французи су однели победу.

Опсада Рена
Део Рата за бретанско наслеђе

Положај војски за време опсаде Рена
Време3. октобар 1356.-5. јул 1357.
Место
Исход Француско-бретонска победа
Сукобљене стране
Краљевина Француска,
Бретонско војводство
Краљевина Енглеска,
Бретонско војводство
Команданти и вође
Бертран ди Геклен,
Вилијам де Пеноет,
Бертран де Сан-Перн
Хенри I од Ланкастера
Јачина
500 самострелаца,
укупно око 1 000 људи,
1 500-4 000 витезова,
неколико опсадних кула
Жртве и губици
мали велики, погинуло је око 500 људи и спаљене су све опсадне куле

Ток битке

уреди

Бертран се посебно истакао у одбрани Рена од Хенрија I од Ланкастера 1356. и 1357. године, када је у ноћи скупио 100 људи, који су напали енглезе, док су спавали. Французи су Енглезима спалили шаторе и Хенри је мирао да се повуче. Том приликом је побијено 200 енглеских коњаника. Бертран је после тога позван на састанак са Хенријем. После тога састанка се борбе настављају и Бертран је одбио енглеске нападе. Енглези због тога праве опсадне куле и настављају нападе на град. 500 самострелаца су стрелама натопљеним сумпором, гађали Енглезе. Енглези су претрпели поразе у три окршаја код града, па је Хенри морао да се повуче.

Види још

уреди