Пиогени стрептокок

Пиогени стрeптокок, стрептококус пиогенес (лат. Streptococcus pyogenes) или β-хемолитички стрептокок из групе А је грам-позитивна бактерија лоптастог облика из рода стрептокока, која расте у колонијама у облику ланца или нити. На хранљивој подлози крвни агар, ствара зону β хемолизе око својих колонија, а по Ленсфилдовој класификацији спада у групу А (видети стрептококе). Чест је узрочник гнојних инфекција код човека, а може покренути неке и аутоимуне болести, као што су реуматска грозница и постстрептококни гломерулонефритис.

Пиогени стрептокок
S. pyogenes при увеличању од 900x
Научна класификација
Домен:	Bacteria
Тип:	Bacillota
Класа:	Bacilli
Ред:	Lactobacillales
Породица:	Streptococcaceae
Род:	Streptococcus
Врста:	S. pyogenes
Биномно име
Streptococcus pyogenes Rosenbach 1884

Изглед и грађа

Ћелијски зид ових бактерија грађен је из дебелог слоја муреина. На површини овг слоја налазе се протеинске нити које чине М-протеин. На основу грађе овог протеина се пиогене стрептококе могу поделити у подгрупе (сероваре). М-протеин штити ове бактерије од фагоцитозе ћелија одбрамбеног система. Пиогене стрептококе поседују у ћелијском зиду и полимер угљених хидрата, Ц супстанцу. На основу грађе ове супстанце сврстане су у групу А по Ленсфилду (видети стрептококе).

Патогеност

Поред М-протеина за патогенитет ове бектерије су одговорни токсини и ензими које оне луче.

• Стрептолизин О, стрептолизин С, уништавају ћелијске мембране еритроцита и других ћелија организма. Стрептолизин-О делује као антиген и изазива одговор одбрамбеног система у виду стварања антитела. Мерењем концентрације ових антитела може се утврдити инфекција пиогеним стрептококама.
• Пирогени токсини стрептокока: А, Б и Ц делују као суперантигени, тако што изазивају претерану реакцију имунитета уз ослобађање мноштва медијатора запаљења, што доводи до егзантема (осип) и енантема код шарлаха, септичног шока итд.
• Стрептокиназа разлаже фибрин. Овај ензим користи се и у фибринолитичкој терапији.
• Хијалуронидаза разлаже међућелијске супстанце као што су гликозаминогликани у које спада и хијалуронска киселина.
• ДНКаза разлаже ДНК.

Болести изазване пиогеним стрептококама

Инвазивне болести настају као последица продора и ширења ове бактерије у организам, док интоксикације настају као последица дејства токсина ове бактерије, често су оба механизма заједно одговорна за настанак болести.

Инфекције стрептококама могу бити локалне и генерализоване. Стрептококе продиру кроз ситне повреда (огреботине, посекотине итд) на кожи и почињу да се шире.

У локалне инфекције спадају:

• импетиго
• ерисипел (црвени ветар)
• стрептококна флегмона
• синузитис
• запаљење средњег уха
• тонсилитис итд.

У генерализоване инфекције спадају:

• сепса
• некротични фасцитис итд.

Лучењем стрептококних токсина могу настати:

• шарлах
• септични шок

Болести које су последица инфекције стрептококама

Поједине болести као нпр. реуматска грозница и постстрептококни гломерулонефритис се могу јавити недељама, месецима, годинама и деценијама после инфекције пиогеним стафилокока, као последица аутоимуних процеса. Антитела која организам ствара у борби против ових стрептокока могу се везати и за неке ћелије организма као нпр. ћелије ендокарда или се имуни комплекси антитела и антигена могу таложити у бубрежним гломерулима, зглобовима итд. изазивајући нихово оштећење.

Доказивање пиогених стрептокока

Пиогене стрептококе се могу идентификовати доказивањем антигена А коаглутинацијом (латексаглутинацијом). Бактерија се може узгајати и идентификовати и у бактеријској култури. Такође може се мерити и концентрација одређених антитела у серуму као нпр, антистраптолизин антитела.

У терапији се користе пеницилини, јер су ове бактерије осетљиве на њих.

Епидемиологија

Човек је једини резервоар ових бактерија. Оне се преносе путем контакта или искашљаним капљицама. Време инкубације је пар дана. 24 часа након почетка терапије оболели није више инфекциозан.

Види још

• Стрептококе
• Реуматска грозница
• Постстрептококни гломерулонефритис
• Шарлах
• Ерисипел

Литература

• Fritz H. Keyser, Kurt A. Bienz. Medizinische Mikrobiologie. Thieme. ISBN 978-3-13-444810-8. .

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).