Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.

Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013. спроведен је у периоду од 1. до 15. октобра 2013, према стању на дан 30. септембра 2013. у 24:00 сата, што се сматра референтним датумом пописа.[1] Попис је требало да буде организован од 1. до 15. априла 2013, али је због техничких недостатака запажених током пробног пописа проведеног 2012. године[2], касније одгођен за октобар.[3][4]

Организација уреди

Попис становништва, домаћинстава и станова је највеће статистичко истраживање чији је циљ да прикупи основне податке о броју, територијалном распореду и саставу становништва према његовим демографским, економским, образовним, миграцијским и осталим обиљежјима. Такође, Пописом се прикупљају подаци о домаћинствима и становима те њиховим обиљежјима. Подаци који се прикупљају пописом становништва користе се искључиво у статистичке сврхе. Повјерљивост свих података и информација из овог пописа заштићена је према Закону о статистици Босне и Херцеговине и Закону о заштити личних података.[1]

Попис 2013. проводи се на основу Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини објављеног у Службеним новинама Федерације БиХ, број 14/12[3] и Закона о измјенама о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. године (Службени гласник БиХ бр.18/13), којима се уређују садржај, припрема, организација и провођење Пописа становништва, домаћинстава и станова у БиХ 2013. године, обавезе државних и других органа и организација укључених у Попис, обавезе и дужности грађана као давалаца пописних података и лица која обављају послове пописа, објављивање пописних резултата и финансирање пописа.

Формулари за попис уреди

Подаци о Попису уносе се на формуларе, Пописницу П-1 и Упитник за домаћинство и стан.[5][6]

Пописне информације уреди

Подаци о становништву уреди

Пописом становништва ће бити обухваћене сљедеће теме:

  • мјесто уобичајеног становања,
  • име,
  • име оца или мајке,
  • презиме,
  • пол,
  • датум рођења и јединствени матични број грађана,
  • мјесто рођења,
  • присутност, дужина и намјера присутности/ одсутности у мјесту пописа,
  • мјесто становања непосредно по рођењу,
  • мјесто сталног становања особе у вријеме пописа из 1991. године,
  • да ли је особа била избјеглица из Босне и Херцеговине,
  • да ли је била расељена особа у Босни и Херцеговини,
  • има ли особа формално-правно статус расељене особе и намјерава ли се вратити у мјесто из којега је расељена,
  • насеље Босне и Херцеговине из којега се особа доселила и година досељења,
  • је ли особа икада живјела изван Босне и Херцеговине годину и дуже,
  • мјесец и година досељења и држава из које се особа доселила,
  • разлози досељења у Босну и Херцеговину,
  • законско брачно стање,
  • ванбрачна заједница,
  • број живорођене дјеце и мјесец и година њиховог рођења,
  • држављанство,
  • етничка/национална припадност,
  • матерњи језик,
  • вјероисповијест,
  • писменост,
  • највиша завршена школа,
  • стечено звање,
  • школа коју особа похађа,
  • тренутни статус активности, положај у запослености,
  • грана привредне дјелатности фирме (на главном послу),
  • занимање,
  • главни извор средстава за живот,
  • да ли је особа уздржавана,
  • активност уздржаватеља,
  • мјесто рада односно похађања школе и учесталост враћања у мјесто сталног становања;
  • функционална способност особе за обављање свакодневних активности и узрок инвалидитета,
  • дужина и земља боравка у иностранству за цивилне особе на привременом раду и боравку у другој држави и мјесто пребивалишта у Босни и Херцеговини за њих и чланове њихових породица;[3]

Подаци о домаћинствима и пољопривредним домаћинствима уреди

У попису се прикупљају сљедећи подаци о домаћинствима:

  • име и презиме особе на којој се води домаћинство,
  • сроднички и породични састав домаћинства,
  • назив насеља, улица и кућни број гдје је домаћинство настањено,
  • основа по којој домаћинство користи стан.[3]

Подаци о становању уреди

У попису се прикупљају сљедећи подаци о становима и другим објектима за становање:

  • врста објекта за становање,
  • врста колективног стана,
  • начин кориштења стана,
  • локација стана,
  • настањеност конвенционалних станова,
  • број лица која ту станују,
  • спрат на којем се стан налази,
  • облик својине на стану,
  • површина стана,
  • број соба у стану,
  • површина кухиње,
  • услови у купатилу и тоалету, електрична енергија, плин и систем водоснабдијевања, инсталације за централно гријање и канализациони систем;
  • врсте гријања,
  • главна врста енергије која се користи за гријање стана,
  • година изградње зграде,
  • врста зграде у којој се стан налази,
  • претежни материјал носиве конструкције зграде,
  • врста кровног покрова зграде и стање у којем се зграда налази.[3]

Пробни попис 2012. уреди

Пробни попис за званични Попис становништва одржан је од 15. до 29. октобра 2012. у општинама: Бања Лука (Бања Лука, Шарговац), Бихаћ (Бихаћ, Велика Гата), Бијељина (Бијељина, Јања), Брчко (Кланац, Доњи Брезик, Ограђеновац, Бијељинска Цеста, Босанска Бијела), Цазин (Тржачка Раштела), Центар (Сарајево), Добој (Добој, Осјечани Горњи), Фоча (Фоча, Брод), Гацко, Горажде (Горажде, Витковићи, Зупчићи), Мостар (Мостар, Виховићи), Илиџа, Илијаш (Мраково), Источно Ново Сарајево (Миљевићи), Какањ, Козарска Дубица, Ливно (Ливно, Велики Губер, Добро), Лукавац (Кртова), Неум, Нови Град (Сарајево), Ново Сарајево, Орашје (Орашје, Кострч, Толиса), Пале, Приједор (Приједор, Омарска), Прњавор (Штивор), Стари Град (Сарајево), Шипово, Широки Бријег (Широки Бријег, Кочерин, Оклаји), Теслић (Барићи), Травник (Травник, Турбе), Требиње, Тузла (Тузла, Добриња), Угљевик, Зеница (Зеница, Банлоз) и Зворник (Доњи Локањ).[1]

Контроверзе уреди

Национално изјашњавање уреди

Због осјетљивости питања о националној припадности (питање 24 на Пописници)[6], политичке странке годинама се нису могле договорити о провођењу пописа. Бошњачке су странке инсистирале на томе да се он не проводи све док се не заврши процес повратка избјеглих и прогнаних јер ће се у противном и законски прихватити стање настало прогонима и ратним злочинима. Предлагале су и да се попис евентуално проведе али без изјашњавања о националној и вјерској припадности, али су се томе одлучно противиле странке из Републике Српске које су тражиле да то изјашњавање буде обавезно.[2] Изјашњавање о националној припадности могуће је само са опцијама: Бошњаци, Хрвати, Срби, Не изјашњава се, те као Остали; Опција Остали има могућност уписивања националне припадности пописаног[7], али због одредбе у Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини, која одређује да пописни орган мора бити из подручја пописа, политичке групације у Босни и Херцеговини сматрају ову одредбу непримјереном.[8] Такође изјашњавање као Босанац или Херцеговац није предвиђено, што се од неких вјерских институција подржава, као ускраћивање права на национално име.[9] На коначном обрасцу, Пописници П-1, на ово питање наведена је примједба да на основу члана 12. Закона о попису пописаник може да се и не изјасни.[6]

Религијска припадност уреди

У првој варијанти формулара Пописа у рубрици 25. наведене су могућности за изјашњавање о вјероисповјести пописаника: исламска, католичка, православна, Не изјашњава се и опција Остали; Опција остали има могућност уписивања припадности некој вјероисповијести, али није постојала опција Атеист, тако да нерелигиозне особе уопште нису имале могућност слободног изјашњавања.[8]

У коначној верзији формулара, поред три вјероисповијести (исламска, католичка и православна), уведене су и опције агностик, атеист и не изјашњава се,[6] али са примједбом да по члану 12. Закона о попису, пописаник има право да се не изјасни на ово питање.[6]

Матерњи језик уреди

За разлику од одговора из рубрике 24. (национална припадност) и 25. (вјероисповјест), по Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини, која су необавезна, питање из рубрике 26. о матерњем језику је обавезно и уколико се на њега не одговори, могућа је новчана казна у износу од 100 до 10.000 КМ[8] Тако се по препоруци Конференције европских статистичара (ЦЕС), која наглашава потребну слободу за појединца да не одговори на питања о етничкој припадности, религији или језику; ако је баш интерес за тим питањем, за језик се препоручује поставити минимум два одвојена питања, једно о матерњем (првом), главном (језик којим се најбоље влада) или језику који се највише говори код куће или на послу, те друго питање о знању језика – способност говора или писање на једном или више одређених језика,[8] оваква формулација питања сматра непримјерним.

Сфера приватности уреди

По члану 11. тачка 2. Закона о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини, могуће је да личне податке о одсутним члановима домаћинства, старијим од 15 година, може дати пунољетни присутни члан домаћинства којем су подаци највише познати,[3] што може довести до давања погрешних података, поготово у патријархалним срединама.[8]

Резултати уреди

Прелиминарни резултати пописа биће објављени након 90 дана од дана завршетка пописних активности, а садржават ће податке о укупном броју пописаних особа те укупном броју становника, домаћинстава и стамбених јединица, на нивоу државе, ентитета, за Дистрикт Брчко, општина и насеља.[10]

Прелиминарни резултати уреди

Број
становника [11]
%
Босна и Херцеговина 3.791.662 100,00%
Федерација Босне и Херцеговине 2.371.603 62,55%
Република Српска 1.326.991 35,00%
Брчко Дистрикт 93.028 2,45%

Коначни резултати уреди

Објављивање коначних резултата пописа становништва више пута је одлагано зато што заводи статистике ентитета нису у сагласности са методологијом пописа. Заправо, заводи РС и ФБиХ различито гледају на то који људи се сматрају стални становници БиХ. [12] Према РС, људи који не би ушли у коначне су они који живе и раде ван БиХ, а у њој су само рођени или проводе годишњи одмор. Таква методологија би смањила број људи за неколико стотина хиљада, а у сагласности је са методологијом пописа западно европских земаља.

Агенција за статистику Босне и Херцеговине објавила је коначне резултате пописа становништва 1.7.2016. на основу спорне методологије по којој су у стално становништво убројани и држављани који више година живе и раде у иностранству што је у супротности са европским статистичким стандардима због чега Република Српска не признаје ове резултате као релевантне.

Укупно становника: 3.531.159

Етнички састав:


Језички састав:

Верски састав:

Подаци за Републику Српску уреди

Због великог броја неправилности током обраде података, и приказаног броја у износу од 198.000 фиктивних становника Република Српска је одлучила да објави сопствене податке о броју становника за своју територију, који су једини валидни и признати резултати од стране власти и институција Републике Српске. Према подацима Републичког завода за статистику у Српској живи 1.170.342 становника од чега 598.530 жена и 571.812 мушкараца. Од пописаног становништва 82,95% су се изјаснили као Срби, 12,69% као Бошњаци, 2,27% као Хрвати, док су 1,25% из реда осталих. Срба је 970.857, Бошњака 148.477, а Хрвата 26.509. Српским језиком говори 982.480 грађана Републике Српске, бошњачким 150.221, а хрватским језиком 17.315 грађана. Да су православне вјероисповјести изјаснило се 969.315 грађана, исламских вјерника је 149.435, а католика 25.763.[13]

Извори уреди

  1. ^ а б в „Уредбе о Попису становништва у Босни и Херцеговини 2103 године”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 1. 10. 2013. 
  2. ^ а б БиХ припрема попис становништва, нејасно питање о националности Чланак на порталу тпортал.хр о Попису 2013. године
  3. ^ а б в г д ђ Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 10. 2013. г. Приступљено 01. 10. 2013. 
  4. ^ Одлуке 36. сједнице Вијећа министара Босне и Херцеговине[мртва веза]
  5. ^ „Упитник за домаћинство и стан; Званични формулар пописа” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 09. 2013. г. Приступљено 01. 10. 2013. 
  6. ^ а б в г д „Пописница П-1; Званични формулар пописа” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 03. 09. 2013. г. Приступљено 01. 10. 2013. 
  7. ^ Попис становништва у БиХ 2013. године: Шанса за Остале Чланак на дискриминација.ба
  8. ^ а б в г д Дискриминаторни упитник за попис становништва 2013. Прилог на порталу радиосарајево.ба. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 01. 10. 2013. 
  9. ^ Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013. Чланак о Попису на порталу Ријасета Босне и Херцеговине”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2013. г. Приступљено 01. 10. 2013. 
  10. ^ „Честа и могућа питања о попису становништва”. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 1. 10. 2013. 
  11. ^ Агенција за статистику Босне и Херцеговине: Прелиминарни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. Сарајево 5. новембар 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014) (језик: српски)(језик: енглески)
  12. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 01. 10. 2015. г. Приступљено 30. 09. 2015. 
  13. ^ Српска објавила своје резултате пописа; погледајте комплетне резултате (ВИДЕО)

Спољашње везе уреди