Орашје

град у Босни и Херцеговини

Орашје је градско насеље и седиште истоименог града на крајњем североистоку Босне и Херцеговине, на реци Сави. У граду је 1991. живело око 3.900 становника, а у граду близу 28.000 становника. Мост преко Саве спаја БиХ са Хрватском. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Орашју је пописано 3.614 лица.[1]

Орашје
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонПосавски кантон
ОпштинаОрашје
Становништво
 — 2013.Пад 3.614
Географске карактеристике
Координате45° 02′ 05″ С; 18° 41′ 40″ И / 45.03462° С; 18.69441° И / 45.03462; 18.69441
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Орашје на карти Босне и Херцеговине
Орашје
Орашје
Орашје на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број76270
Позивни број031
Веб-сајтwww.orasje.ba

Историја

уреди

Орашје је настало између 1830. и 1867. године. Град је настао од муслимана који су побегли из Србије (Шабац, Ужице, Београд) после њеног стицања аутономије. Насеље су пројектовали француски стручњаци тако да све главне улице имају излаз на Саву, а попречне улице чине поља у облику шаховске табле.

У Орашју је 1904. отворена прва земљорадничка задруга у БиХ.

Становништво

уреди
Састав становништва – насеље Орашје
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно3 614 (100,0%)3 907 (100,0%)3 420 (100,0%)2 787 (100,0%)
Бошњаци1 974 (54,62%)1 843 (47,17%)11 503 (43,95%)11 840 (66,02%)1
Хрвати1 350 (37,35%)591 (15,13%)426 (12,46%)333 (11,95%)
Неизјашњени84 (2,324%)
Босанци51 (1,411%)
Срби42 (1,162%)875 (22,40%)662 (19,36%)442 (15,86%)
Муслимани32 (0,885%)
Албанци27 (0,747%)29 (0,848%)34 (1,220%)
Остали21 (0,581%)128 (3,276%)16 (0,468%)24 (0,861%)
Босанци и Херцеговци18 (0,498%)
Непознато7 (0,194%)
Југословени2 (0,055%)470 (12,03%)761 (22,25%)92 (3,301%)
Црногорци2 (0,055%)10 (0,292%)14 (0,502%)
Роми2 (0,055%)5 (0,179%)
Македонци1 (0,028%)10 (0,292%)
Украјинци1 (0,028%)
Словенци2 (0,058%)1 (0,036%)
Мађари1 (0,029%)2 (0,072%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди