Орашје
Орашје је градско насеље и седиште истоимене општине на крајњем североистоку Босне и Херцеговине, на реци Сави. У граду је 1991. живело око 3.900 становника, а у општини близу 28.000 становника. Мост преко Саве спаја БиХ са Хрватском. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Орашју је пописано 3.614 лица.[1]
Орашје | |
|---|---|
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Посавски кантон |
| Општина | Орашје |
| Становништво | |
| — 2013. |  3.614 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 02′ 05″ С; 18° 41′ 40″ И / 45.03462° С; 18.69448° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Орашје Орашје на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76270 |
| Позивни број | 031 |
Историја уреди
Орашје је настало између 1830. и 1867. године. Град је настао од муслимана који су побегли из Србије (Шабац, Ужице, Београд) после њеног стицања аутономије. Насеље су пројектовали француски стручњаци тако да све главне улице имају излаз на Саву, а попречне улице чине поља у облику шаховске табле.
У Орашју је 1904. отворена прва земљорадничка задруга у БиХ.
Становништво уреди
| Састав становништва – насеље Орашје | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | ||||
| Укупно | 3 614 (100,0%) | 3 907 (100,0%) | 3 420 (100,0%) | 2 787 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 1 974 (54,62%) | 1 843 (47,17%)1 | 1 503 (43,95%)1 | 1 840 (66,02%)1 | |||
| Хрвати | 1 350 (37,35%) | 591 (15,13%) | 426 (12,46%) | 333 (11,95%) | |||
| Неизјашњени | 84 (2,324%) | – | – | – | |||
| Босанци | 51 (1,411%) | – | – | – | |||
| Срби | 42 (1,162%) | 875 (22,40%) | 662 (19,36%) | 442 (15,86%) | |||
| Муслимани | 32 (0,885%) | – | – | – | |||
| Албанци | 27 (0,747%) | – | 29 (0,848%) | 34 (1,220%) | |||
| Остали | 21 (0,581%) | 128 (3,276%) | 16 (0,468%) | 24 (0,861%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 18 (0,498%) | – | – | – | |||
| Непознато | 7 (0,194%) | – | – | – | |||
| Југословени | 2 (0,055%) | 470 (12,03%) | 761 (22,25%) | 92 (3,301%) | |||
| Црногорци | 2 (0,055%) | – | 10 (0,292%) | 14 (0,502%) | |||
| Роми | 2 (0,055%) | – | – | 5 (0,179%) | |||
| Македонци | 1 (0,028%) | – | 10 (0,292%) | – | |||
| Украјинци | 1 (0,028%) | – | – | – | |||
| Словенци | – | – | 2 (0,058%) | 1 (0,036%) | |||
| Мађари | – | – | 1 (0,029%) | 2 (0,072%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце уреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
