Разговор:Јањевци/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Једна сугестија: На Косово су се доселили Дубровчани, а не Хрвати!, под појмом Дубровчани све до 1941. године сматрали су се Срби-католици!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Бујрум014 (разговор • доприноси) | 14:02, 27. јун 2010

Ни мени није јасно како то да су Јањевци описани као Хрвати у овом чланку. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:39, 12. јул 2010. (ЦЕСТ)

Данас су Срби католици,као етничко-религијски појам укинути и њихови потомци се данас изјашњавају као Хрвати,као и на другим местима диљем некдашње СФРЈ.Треба поменути обе ствари,са неутралним рпиступом.

Иначе,сами католички становници Јањева добрим делом не потичу из средњег века,већ су се ту населили почетком XX века (одасвуда),само су две породице тј. братства (око 1/5 тадашњег становништва) староседеоци.Према подацима из 1910.године у Јањеву је било 515 кућа (тј. породица,у ужем смислу вероватно):

• 400 Срба католика
• 75 Арнаута и Арнауташа
• 20 Мухаџира (који су избачени из Србије 1878)
• 18 турских Цигана
• 2 Турака (однекле из Мале Азије)

Црни Бомбардер!!! (†) 01:30, 13. јул 2010. (ЦЕСТ)

Никад нису ни постојали Срби-католици, осим у неким српским теоретским спекулацијама и жељама. Никад се ниједна скупина није тако изјашњавала, а поготово не Дубровчани. Ако је и било неколико појединаца, то ништа не значи. Друго, одакле су се то почетком двадестог стољећа у Јањево могли населити католици јужнославенског језика? И то у тако великом броју, а да им усто и сасвим не промијене њихов торлачки дијалект?! Који би се то католици у 20. стољећу хтјели преселити у сиромашно и заостало Јањево? Можда само они из Албаније, али би ти са собом донијели и албански језик. Дакле, већу небулозу од овога дуго нисам чуо! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.164.46.90 (разговор • доприноси) | 18:37, 7. октобар 2013.‎

Ако код вас не постоје Срби, него само Власи и четници, зашто би овде уопште постојали Хрвати? Врати се на усташопедију и тамо тражи небулозе.--178.222.5.6 (разговор) 09:19, 8. октобар 2013. (ЦЕСТ) Небулоза је небулоза и треба је признати, а не псовати од јада! Гдје је то твоје "овде", је ли можда на Косову? Е ту се највише питају Албанци, а не Срби! Што прије то прихватиш, бит ће ти лакше! 213.147.120.119 (разговор) 11:54, 23. новембар 2015. (ЦЕТ)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту ГооглеБоокс. Погледајте Википедија:Навођење извора--Аутобот (разговор) 07:51, 17. октобар 2013. (ЦЕСТ)

Свјежи подаци

ЈАЊЕВЦИ I ЛЕТНИЧАНИ ПОХОДИЛИ ПРАПОСТОЈБИНУ (Дубровачки вјесник, 7. вељаче 2015., бр. 3340, странице 18-19)

Од средњег вијека Јањевци походе Фесту светог Влаха и неизоставни су дио процесије у којој су у препознатљивим ношњама. Потомци хрватске колоније из доба Дубровачке Републике и овај су пут носили летнички и јањевачки стијег, а сватко и заставицу светог Влаха. У процесији су носили и мале пјесмарице из којих су сложно пјевали. Предводили су их предсједник Хрватског друштва Јањево Павао Палић и предсједник удруге Летница Роберт Матић.

У процјепу политичких збивања унатраг двадесетак година и присилног егзодуса у матичну домовину Хрватску Јањеву је ријетко кад било овако тешко. На неки су начин остављени на (не)милост, помало су напуштени и тешко им је, а друштво Јањево из Загреба скрби о њима колико год може. У самом Јањеву их је остало тек 200, али их је у Кистању око 1 300. То је наше "домовинско Јањево", на њих смо посебно поносни и управо они показују да се нису одрекли дара живота. Од 1 300 скоро 600 их је млађе од 16 година! Дошли су након Домовинског рата 1997. године и дио их је дошао с нама. Кроз повијест смо пролазили тешка и бурна времена и уз провидност Божју, заштиту небеског заштитника светог Николе и јаку вјеру, увијек изнова се сналазили и извлачили из пепела, враћали се на пословну славу јединствене еуропске енклаве. Практично, Јањево и Летница су биле и остале оазе католичанства на тим просторима, а међусобно су удаљени 80 км. Изнад Летнице, домицилне жупе посвећене чудотворној Великој Госпи, више је мањих хрватских "сателита": Шашаре, Врнез и Врнаоколо те засеоци Перутиновић, Подрид и Заграђе - каже Палић. Јањевци кажу да као никад до сада снажно желе помоћ, о чему су разговарали и с доминиканцима и Денисом Орлићем из Друштва пријатеља дубровачке старине. Позвали су их идуће године заједно с исељеним Јањевцима и Летничанима походити те енклаве те преосталим мјештанима дати наду, поштивање и помоћ за опстанак.

Први пут Јањево 1303. спомиње Бенедикт XII. као средиште католичке плованије светог Николе, а име су, наводно, добили по у 14. стољећу досељеним мјештанима Јањине с Пељешца и Дубровачке Републике. До ратова 1990-их Хрвати су стољећима чинили већину, а данас их је мање од 200. Препород је услиједио у 19. стољећу обновом жупне цркве и градњом школе у којој се настава одвијала на хрватском језику. Потомци трговаца и рудара стално су били на удару асимилације: већи егзодуси почињу 1948., али су очували католичку вјеру и хрватски идентитет иако их је највише протјерано у вељачи 1993.

Матић тврди да је Летници још теже: од 4 850 предратних житеља остало је само 38 стараца, сви старији од 70 с просјечних 75 година! Годинама их је све мање. Данас их је више у Славонији: 1 500 расељено је у опћини Воћин, 1 800 у опћини Ђиловац, а 350 у Думачи крај Петриње. - Има нас и у Ријеци, Брсковљанима крај Врбовца, Дугом Селу и Дубрави, на Крку. Наравно, и у Дубровнику. Јањевци и Летничани су као браћа, у малим смо се енклавама држали заједно. Тако их и сада посјећујемо на светог Николу, они нас на Малу и Велику Госпу. У вријеме кризе која се може опипати у нашим енклавама се живи од хуманитарне помоћи коју шаљемо о Божићу, Ускрсу и неком новом пригодом. Од тога не одустајемо те шаљемо и лијекове. Хвала Велепосланству Хрватске на доприносу пучкој кухињи Летнице, те сви житељи имају дневни топли оброк. Ни у Јањеву више није пуно дјеце као прије: трећина од 200 житеља су мала и школска дјеца. - Ако се учини пуно малих корака, поновно ће имати будућност. То овиси о политици и скрби државе о свом народу. Цркви поносно свједочимо седам стољећа. Није лако опстати у мору православља и ислама. Уважавамо све, али понајприје поштивамо своје специфичне вриједности на овом подручју и молимо све институције у Дубровнику, као матици, за помоћ. Дубровнику требају изворни сувенири, а као баштиници рудара, златара и филиграна можемо пуно конкретног учинити. Нудимо и прераду млијека и дрвета, сировине и творница су у Ђиловцу. ДПДС-у смо даровали умањену реплику звона с Цркве светог Николе гдје још звони од 1368. године, рад умјетника из Кистања Данијела Антића. По старости је то друго звоно у Хрвата, а реплика месинганог звона у име јањевачке заједнице била је на миси за светог Влаха те смо ју даровали бискупу и Бискупији - додаје Палић.

Јањевачки обртници празавичају нуде аутохтоне производе и обогаћење туристичке понуде. Сигурни су да је на Канделору учињен искорак, да ће се сурадња развијати. Хотелима нуде у Славонији радити сир и пољопривредне производе, а осталима нуде израду сувенира те тако из сувенирница избацују кинеску робу. - Свако господарство које разумно послује прилику приоритетно даје својим обртницима и трговцима како би доказали врједноте и креативност коју имају. Циљ нам је произвести сувенире с појединостима из града светог Влаха, понудити их на Страдуну као знак симбиозе и заједништва Дубровника с његовим енклавама на Косову. То је пуно више од трговине, а квалитета ће несумњиво бити пуно боља од источњачке. Бит ће то и допринос осјећају припадности и бризи за оне који су стољећима очували свијест о заједништву - кажу наши суговорници. О жељи за јачим везама говори и аутобус с педесетак ходочасника који су се након процесије заједнички сликали испред парчеве цркве, те прије доласка дома походили Стон.