Разговор:Сарајево/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

На слици Централна банка БиХ није зграда те банке, зграда Централне банке се налази у Титовој улици која није уз реку Миљацку, а зграда која је на фотографији је на Обали Миљацке и у њој је сада смештена та нека Бор банка, али не Централна банка БиХ!--Синисса (разговор) 19:15, 12. јануар 2008. (ЦЕТ)

Са чланка

Опсада града Сарајева почела је са заузимањем међународног аеродрома у насељу Илиџа од стране "де фацто" српске Југославенске народне армије у ноћи са 4. на 5. април 1992.године и она се завршила 29. фебруара 1996.године. Сарајевска је опсада са 1.425 дана најдужа у повијести. Такођер је зрачни мост за подршку стотини тисућа опкољених људи трајала дуже од Берлинског зрачног моста.

За вријеме опсаде просјечно је пало 329 граната дневно на Сарајево. Жалосни рекорд од 3.777 паљених граната укњижен је 22.јула 1993.године. Гранате су навеле огромну штету, а највећу штету су примили цивилни, културни и вјерски објекти.

Већ током зиме 1991./92.године Југославенска народна армија је скупила артилерију и друго оружје на брдима око Сарајева. Отприлике 120 минобацача и 250 тенкова је било стационирано на тим брдима. У марту/ожујку 1992.године у Сарајеву је дошло до сукоба између припадника Српске Демократске Странке(СДС) Радована Караџића и полицајаца под контролом владе Босне и Херцеговине кад су Срби на Грбавици и Врацама поставили барикаде. 5.априла/травња 1992.године одржале су се демонстрације за мир. Припадници СДС-а су пуцали са крова хотела Холидеј Ин у демонстранте и убили Суаду Дилберовић. Суада Дилберовић прва је жртва опсаде Сарајева. Мост на којем је убијена носи њено име.

У априлу/травњу 1992.године босанскохерцеговачка влада је тражила повлачење српских војних јединица на брдима. Влада Слободана Милошевића је пристала на повлачењу свих небосанских бораца, једног незначајног броја. Заосталим босанским Србима остављено је оружје Југославенске народне армије и они су се трансформирали у војску Републике Српске, док је Република Српска изгласила њену независност од Републике Босне и Херцеговине само неколико дана од проглашења независности Републике Босне и Херцеговине од Социјалистичне Федеративне Републике Југославије.

Послије неуспјешног покушаја Југославенске народне армије да уз помоћ тенкова заузима Предсједништво Републике Босне и Херцеговине што су спријечили борци Територијалне одбране Босне и Херцеговине наоружани само зољама, 2.маја/свибња 1992.године је постављена званична блокада на град Сарајево од стране босанских Срба . Главне улице у град су блокиране и тим путем се спријечила опскрба Сарајева. Наоружање и број српских војника око Сарајева био је надмоћнији у односу на бранитеље града. Успркос томе Срби су, умјесто да заузимају град, наставили с гађањем са околних брда. Њихови су циљеви били морење глађу и деморализација становништва путем безмислених грозота.

Заповједник босанских Срба, Генерал Ратко Младић, дао је изразиту наредбу да се гађају сви несрпски циљеви у Сарајеву. Гранатирани су били градска болница (посебно је била гранатирана током времена за посјете послијеподне), џамије, цркве и многи други циљеви.

Друга половина 1992. и прва половина 1993.године су представиле врхунац опсаде града Сарајева. Разне су грозоте учињене Сарајлијама и жестоки бици били су у току. Ова се опсада данас зна као једна од најжешћих послије Сталинграда. Међутим, неки су српски становници почели да отворено подржавају војску Републике Српске. Најважнија упоришта и складишта оружја града чврсто су била у српској руци. Градом је владао страх од снајпера и табле с написом "Пази, Снајпер!" су постале свакодневница. Неке су улице биле толико угрожене да су носиле назив "снипер аллеy". Многи дијелови града као напримјер Ново Сарајево били су под контролом војске Републике Српске.

Бранитељи града по наоружању су били далеко побијеђени српским нападачима. Штовише, од цијева је направљено оружје. Нападима на српске касарне у граду бранитељи Сарајева су покушали компензирати недостатак оружја. Неки босански криминалци који су у почетку рата формирали обрамбене јединице учествовали су у трговини оружјем.

У овом су времену биле нападнуте многе цивилне зграде. Извјештаји истичу да у септембру/рујну 1993.године 35.000 зграда у Сарајеву је било срушено и све остале зграде биле су мање или више оштећене. Томе припадају болнице, новинарске агенције, индустријске зграде, зграде власти, касарне и базе Уједињених нација. Међу важнијим зградама се налазе Предсједништво Републике Босне и Херцеговине и Вијећница, која је 25.априла/травња 1992.године изгорјела заједно с мноштвом ненадокнадивих дјела повијести и културе.

Средином 1993.године у аеродромском насељу Бутмир завршио се 800м дугачак Сарајевски ратни тунел, који је дозволио не само рањенима да напусте град, него прије свега је омогућио опскрбу града храном, али, путем превазилажења ембарга Уједињених нација на оружја, и оружјем. Почетак тунела је у породичној кући Коларевих поред писте Сарајевског аеродрома на Бутмиру. Данас та је кућа музеј ратне повијести младе Републике Босне и Херцеговине. Највјероватније Сарајево не би преживјело без оружја, хране и медикамената који су прошли кроз тај тунел.

Гађање града је коштало много људских живота. Приликом појединих гађања убијене су десетине и рањене стотине људи. Један страшан примјер за то је масакр на овтореној тржници "Маркале", гдје су у фебруару/вељачи 1994.године гранате испаљене са српских положаја на Шпицастој стијени погодиле масу људи и узели живот 68 Сарајлија. Као одговор на та гађања Уједињене нације су српским снагама диктирале један ултиматум пријетеће да ће их бомбардирати, уколико Срби не пристају на повлачењу својих тежих оружја до једне одређене точке. Пристали су пред крајем ултиматума и од оног тренутка гађање Сарајева се пуно смањило, што се може сматрати као почетак пута к савршавању рата.

1995.године међународне снаге су се супротставиле војсци Републике Српске. Српске снаге су напале једну точку за скупљање оружја која је била под заштитом Уједињених нација, што је НАТО тјерало на зрачне ударце на складишта оружја босанских Срба. Срби су покушавали спријечити те нападе путем узимања талаца војника Уједињених нација, али у напријетку сукоба војска Републике Српске морала се постепено повлачити. Гријање и опскрбу струје и воде су се вратили у град. Послије масовног убијања у источнобосанском граду Сребреница и послије другог масакра на "Маркалама" 29.аугуста/коловоза 1995.године гдје су убијени 41 људи међународна заједница је била присиљена да реагира. Крајем аугуста/коловоза 1995.године НАТО авиони су почели да бомбардирају српске положаје у Босни и Херцеговини и Хрватској. Истовремено "Рапид Реацтион Форце" Уједињених нација под заповједништвом Велике Британије и Француске гађа српске положаје око Сарајева минобацачима са Игмана. У октобру/листопаду 1995.године склопљено је примирје и касније те године Даyтонски споразум је Босни и Херцеговини и Сарајеву донио мир.

У склопу с Даyтонским споразумом Сарајево је послије рата подјељено у два дијела. Један дио припада ново формираној Федерацији Босне и Херцеговине и у њему се налази влада државе и влада Федерације, а један дио(источни) припада Републици Српској. Граница између та два ентитета је на Добрињи код аеродрома.

Иако је тада слиједио један период стабилитета и нормалитета, босанска власт је тек 29.фебруара/вељаче 1996.године опсаду Сарајева декларирала завршеном.

Током опсаде умрло је скоро 11.000 људи (међу њима 1.601 дијете) а било је 50.000 дјеломично и тешко рањених. Број становника се при крају опсаде 1995.године смањио на 250.000.

Док се не среди, иде ван главног именског простора --филип ツ 14:15, 4. септембар 2006. (ЦЕСТ)

Нема шта да се сређује! То је комплетно ПОВ! --Kaster 09:41, 5. септембар 2006. (CEST)

Проширење

Чланак је проширен са бс: вики. Требало би погледати имена градова побратима, као и друге ситнице у самом чланку. --Саша Стефановић ® 09:32, 3. август 2007. (CEST)

Članak je POV. I ima grešaka: to što se nalazi više bogomolja raznih veroispovesti pokazatelj je multikonfesionalnog a ne multietničkog društva.--Војвода разговор 16:59, 12. фебруар 2008. (CET)

Pa nije bas ni multikonfesionalno drustvo. Ako postoji pravoslavna crkva ne znaci da ima i vernika. I u Prizrenu ili Pristini ima jos po koja crkva, samo nema vise Srba. To sto se Sarajevo predstavlja kao multietnicki i multikonfesionalni grad je zalosno. Muslimani cine oko 80% stanovnistva. To je realnost. A to sto neki govore kako je to grad pun medjusobne tolerancije je cista sminka za strance. --80.133.246.167 (разговор) 15:24, 21. мај 2008. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 08:34, 17. октобар 2013. (CEST)

Познате и знамените личности

Ово би требало избацити, јер би у супротном набрајање познатих лица која су живјела у Сарајеву могло заузети пола чланка. Ова набрајања имају смисла за села и нека мања мјеста о којима свакако не може пуно тога да се напише и која немају пуно енциклопедијски значајних лица. Сарајево у таква мјеста не спада. Ако је некоме стало да направи такав списак нека га прави у посебном чланку, као што је то урађено нпр. на енглеској Википедији (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Sarajevans). --Слободни умјетник (разговор) 09:07, 30. септембар 2014. (CEST)

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Sarajevo,blizanci.jpg

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 11:39, 2. фебруар 2021. (CET)

Detaljisanje

Stvarno, tri riječi su detaljisanje? Po običaju, ja se ratova izmjenama neću igrati. Ne slažem se s ovim, volio bih čuti šta ostatak zajednice kaže. Mhare (разговор) 21:48, 7. септембар 2022. (CEST)

Дабоме да јесу. Контекст је јасан и познат. Наведене тачке нијесу једини разлози пресуде. Референце се не додају у уводник, посебно не назовимо капиталних чланака. Лп. — Садко (ријечи су вјетар) 22:15, 7. септембар 2022. (CEST)