Ратаје је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 620 становника (према попису из 1991. било је 611 становника).

Ратаје
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.620
Географске карактеристике
Координате42° 29′ 06″ С; 21° 52′ 23″ И / 42.485° С; 21.873° И / 42.485; 21.873
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина392 m
Ратаје на карти Србије
Ратаје
Ратаје
Ратаје на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Овде се налази Основна школа "Бранислав Нушић" Ратаје.

Порекло становништва уреди

Подаци датирају из 1903. године)[1]

Село је основао предак Војин, кад се настанио морао је крчити шуму, од њега има око 30 кућа у шестом степену сродства. Пореклом је са Косова, од куда је избегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми Арбанаса. Његови су потомци: Ћосини, Павленци и Ришини. Славе. св. Арханђела. Од његовог брата Ристе воде порекло: Јашунци, Бошковићи, Милошевићи, Шукаревићи и Сејизовићи и по женској линији Бошковићи. Бошковићи воде порекло од Бошка, који је био пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у Кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у селу. Он је славио св. Николу, па су и Ристинци узели исту славу.

Други по старини су Сирминци. Предак Станимир Сирминац који је избегао од Призрена, због насиља арбанашког. Од њега је остало 15 кућа у петом степену сродства; потомци су му;Трајковићи, Стојковићи, Станимировићи и Николићи. Има их око 30 кућа. Славе Ђурђиц.

После њих по старини долазе Караџинци: Њихов је предак Караџа, који је пореклом из Ћустендила. Он је био хајдук, па се тек овде у селу смирио. Од њега је остало 6 кућа у четвртом степену сродства.

Из Старе Србије су дошли десетак слуга на земљу Усеин-Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни. То су: Џунгурци, Зунзарци, Давитовци и други.

Демографија уреди

У насељу Ратаје живи 466 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,3 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 736
1953. 755
1961. 664
1971. 644
1981. 656
1991. 611 601
2002. 620 654
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
619 99,83%
Македонци
  
1 0,16%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Подаци: „Насеља“ (др. Р. Николић: Насеља српских земаља
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди