Рона

река у западној Европи

Рона (франц. Le Rhône, грч. Ῥοδανός, лат. Rhodanus) је западноевропска река дуга 812 km. Извире из Ронског глечера близу превоја Сент Готхард у швајцарским Алпима, а улива се у Медитеран делтом у области Камарг у јужној Француској. У свом току река увире и извире из Женевског језера. Река Рона је највећа европска притока Средоземног мора. Просечни проток реке је 2.300 m³/s.

Рона
Ушће Роне (сателитски снимак)
Слив реке Рона
Опште информације
Дужина813 km
Басен98.000 km2
Пр. проток2.300 ​m3s
Пловностдо Лиона
Водоток
ИзворРонски глечер
В. извора2.250 m
УшћеСредоземно море
Географске карактеристике
Држава/еШвајцарска, Француска
НасељаСион, Женева, Лион, Валанс, Авињон, Арл
ПритокеЕн, Ардеш, Дром, Диранс, Гардон, Изер, Увез, Саона
Река на Викимедијиној остави

Велики градови на реци Рона су: Сион, Женева, Лион, Валанс, Авињон и Арл. Највећа притока реке Рона је река Саона, која се у њу улива у Лиону.

Била је позната као саобраћајница још у време старих Феничана, Грка и Римљана. Пловидба реком Роном је кроз историју била опасна због јаких матица и брзака. Године 1933. почела је регулација реке и изградња хидроцентрала. Пројекат је настављен после рата 1948. Данас ове хидроцентрале производе око 7% електричне енергије у Француској. Ту је и 5 нуклеарних централа које се хладе водом из реке Рона.

Спољашње везе уреди