Сапуњача

Сапуњача (Saponaria officinalis L.) је зељаста лековита биљка из породице каранфила. Научни назив ове биљке потиче од латинске речи за сапун sapo (Saponariа) а епитет officinalis упућује на њена лековита својства

Сапуњача
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Ред:	Caryophyllales
Породица:	Caryophyllaceae
Род:	Saponaria
Врста:	S. officinalis
Биномно име
Saponaria officinalis L.
Синоними
Bootia saponaria Neck. Bootia vulgaris Neck Lychnis officinalis (L.) Scop. Silene saponaria Fr. ex Willk. & Lange

Saponaria officinalis

Опис биљке

Вишегодишња зељаста биљка са дебелим ваљкастим ризомом. Стабљика висока 30-90 цм, усправна, у горњој половини граната обично без длака. Листови наспрамно распоређени, издужено јајасти, зашиљени са кратким дршкама. Обод лиске је цео. Цветови крупни, мирисни, сакупљени у цвасти дихазијуме, које све заједно на једном изданку граде метлицу. Чашица цилиндрична са 5 зубаца, светлозелена. Круничних листића 5, много дужих од чашице, слободни, бели или светлоружичасти. Прашника 10. тучак са дугуљастим плодником са два кончаста стубића. Плод је чахура са 4 или 5 зубаца. Семена много, ситна. Цвета VI-IX.

У ботаничкој башти у Прагу

Распрострањење

Самоникло расте широм Европе и Азије до Сибира. Гаји се као украсна и лековита врста.

Станиште

Расте на влажним местима, поред путева, јарака, река, у врбацима

Употреба

Користи се корен (Saponariae radix). Ризом са корењем се вади у рано пролеће или у јесен. Осушени корен се употребљава код прехлада, кашља, за избацивање слузи. Корен сапуњаче је и благ диуретик. Најчешће се примењује у облику чаја, одвара или прашка.

Литература

• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.