Султанија Гулбахар Хатун
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: правопис. |
Гулбахар-хатун (османски турски: کل بهار خاتون; 1450 - 1505),[1] била је супруга султана Бајазита II и мајка султана Селима Iи баба султана Сулејмана Величанственог, владара Османског царства.[2]
Гулбахар Хатун | |
|---|---|
 Гробница Гулбахар Хатун се налази унутар Гулбахар Хатун Џамије у Трабзону. | |
| Датум рођења | 1450 |
| Место рођења | Елбистан, Османско царство |
| Датум смрти | 1505 |
| Место смрти | Трабзон, Османско царство |
| Супруг | Бајазит II |
| Деца | Селим I султанија Илалди султанија Хумашах |
Имена
уредиЈедна од најстаријих референци Cenabî History даје јој име Ајше-хатун. Према речима Сичил-и Османија, њено име је Гулбахар Хатун, док је историчар Алдерсон назива и Ајше Хатун.[3]
== Порекло
Теорије о њеном пореклу су:
- Османски натпис (вакфија) описује је као Хатун бинти Абд-ус-Самед (Кћи Абд-ус-Самеда),[3] што подупире становиште да је била немуслиманка која је касније прешла у ислам. Абд-ус-Самед, што значи Слуга Божји, примењивало се на многе хришћане са Балкана и Анадолије који су прешли у ислам у класичном османском периоду.
Горе описано порекло такође је описано и за Емине Гулбахар Хатун, супругу Мехмеда Освајача, мајку султана Бајазита II и баку султана Селима I. Доле описано порекло је најприхватљивије порекло Гулбахар Хатун.
- Према овом пореклу, била је ћерка Алаудевлеа Бозкурт-бега, једанаестог владара Дулкадирида са средиштем око Елбистана у Кахраманмарасу. Њено право име је било Ајше[3] и преименовано је у Гулбахар након венчања.[4][5]
Према другом становишту, она је била понтска Гркиња из села Вајвара (јужно од манастира Сумела),[6] у округу Мачка. Чакир Шевкет, хроничар Трабзона, објашњава њено порекло: „Девојка је пореклом Гркиња, и зато је у свом маузолеју описана као грчка принцеза. Речено је да ју је Фатих одвео и венчао са султаном Бајазитом, а била је ћерка хришћанског човека у селу Вајвара.“ Година смрти написана у последњим редовима је 911. по Хиџри (1505). Неџдет Сакаоглу пише: "На овом епиграфу од шест стихова нема исламских жеља или молитви, који су написани на персијском, а не на арапском језику. Спомиње се да је особа која лежи у маузолеју грчка принцеза (Бану-и Рум)."[7]
Живот
уредиУ Бајазитов харем је ушла 1465. године у Амасији. Када је Бајазит још био шехзаде („османски принц“) и намесник Амасије, она је родила Селима I 1470. године. Када је Мехмед Освајач умро 1481. године, Бајазит се преселио у Цариград, главни град Османског царства, заједно са његовом породицом.
Према турској традицији, од свих принчева се очекивало да раде као провинцијски управници (Санџак-бег) као део своје обуке.[8] Мајке принчева биле су одговорне за правилно понашање својих синова на својим провинцијским положајима. 1495. послан је у Трабзон санџак, а затим 1511. у Самандиру, а Гулбахар га је пратила.[8]
Међутим, она сама никада није постала призната као валиде султанија, јер је умрла 1505. пре Селимовог ступања на престо. Њен гроб се налази у џамији Гулбахар Хатун, у Трабзону. Изграђена је 1514. године, од стране Селима у част његове мајке, а обновљена је 1885. године. Поред Селима, имала је и две ћерке: Илалди и Хумашах.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Bahadıroğlu, Yavuz (2007). Resimli Osmanlı tarihi ([10.baskı : Eylül 2007] изд.). İstanbul: Nesil yayınları. ISBN 978-975-269-299-2. OCLC 235010971.
- ^ Akgündüz, Ahmed (2011). Ottoman history : misperceptions and truths. Said Öztürk. Rotterdam: IUR Press. ISBN 978-90-90-26108-9. OCLC 719415728.
- ^ а б в Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları : vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler (1. baskı изд.). Beyoğlu, İstanbul: Oğlak Yayıncılık. ISBN 975-329-623-1. OCLC 316234394.
- ^ YILMAZ, Fatih (2020-11-30). „Yavuz Sultan Selim Dönemi Hilafet Telakkisi”. Journal of Analytic Divinity. ISSN 2602-3792. doi:10.46595/jad.775441.
- ^ Emecen, Feridun M. (2010). Zamanın İskenderi şarkın fatihi Yavuz Sultan Selim (1. baskı изд.). İstanbul: Yitik Hazine Yayınları. ISBN 978-9944-766-24-1. OCLC 713564687.
- ^ „Maçka Kaymakamlığı”. www.macka.gov.tr. Приступљено 2021-06-27.
- ^ Sakaoğlu, Necdet (2007). Famous Ottoman women. Istanbul: Avea. ISBN 978-975-7104-77-3. OCLC 472256214.
- ^ а б Peirce, Leslie P. (1993). The imperial harem : women and sovereignty in the Ottoman Empire. New York. ISBN 0-19-507673-7. OCLC 27811454.