Томас Вудсток
Томас Вудсток (енгл. Thomas [1]; 7. јануар 1355, Вудсток - 8. или 9. септембар 1397, Кале) је био најмлађи син енглеског краља Едварда III и његове супруге Филипе од Еноа.
| Томас Вудсток | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. јануар 1355. |
| Место рођења | Woodstock Palace, |
| Датум смрти | 8. септембар 1397. (42 год.) |
| Место смрти | Кале, |
| Породица | |
| Супружник | Eleanor de Bohun |
| Потомство | Humphrey, 2nd Earl of Buckingham, Anne of Gloucester |
| Родитељи | Едвард III Плантагенет Филипа од Еноа |
| Династија | Плантагенет |
| Претходник | - |
| Наследник | Humphrey, 2nd Earl of Buckingham |
Године 1385. додељена му је титула војводе од Глостера. Он је био први војвода од Глостера.
Водио је Енглеску војску у Стогодишњем рату, али није успевао да се носи са француским војсковођом Бертраном ди Гекленом и његовим саборцима [2]. Предузео је само један једини поход против Француске, који је био доста јалов и његова је војска разбијена под Нантом, 1380. године.
Његов синовац краљ Енглеске Ричард II покушавао је да заведе апсолутизам. Он је испунио чиновништво својим беспрекорно оданим слугама. Такође је своје миљенике учинио перовима, а неке од њих увео у свој савет. На тај начин обезбедио је себи чврст надзор над саветом и подршку једне снажне странке у Горњем дому. Предано се посветио испуњавању Доњег дома својим присталицама, па је парламент у доброј мери био испуњен његовим људима [3]. Као бунтован барон [4] Томас је био вођа скупине барона, која се називала Господе позивари (енгл. Lords Appelant). Они су покушавали да успоставе надзор над органима државне власти.
Томас је 1397. године као вођа ове скупине ухапшен, изведен пред Горњи дом, који су чинили краљеве присталице, и осуђен на смрт [3]. Задављен је 8. или 9. септембра 1397. године у Калеу, а његове земље краљ је конфисковао.
Породично стабло уреди
| 16. Хенри III Плантагенет | ||||||||||||||||
| 8. Едвард I Плантагенет | ||||||||||||||||
| 17. Елеонора од Провансе | ||||||||||||||||
| 4. Едвард II Плантагенет | ||||||||||||||||
| 18. Фернандо III од Кастиље | ||||||||||||||||
| 9. Елеонора од Кастиље | ||||||||||||||||
| 19. Жана од Понтјеа | ||||||||||||||||
| 2. Едвард III Плантагенет | ||||||||||||||||
| 20. Филип III Храбри (=28) | ||||||||||||||||
| 10. Филип IV (краљ Француске) | ||||||||||||||||
| 21. Изабела Арагонска (=29) | ||||||||||||||||
| 5. Изабела Француска | ||||||||||||||||
| 22. Енрике I од Наваре | ||||||||||||||||
| 11. Хуана I од Наваре | ||||||||||||||||
| 23. Бланш од Артоа | ||||||||||||||||
| 1. Томас Вудсток | ||||||||||||||||
| 24. John I, Count of Hainaut and Lord of Avesnes | ||||||||||||||||
| 12. John II, Count of Holland | ||||||||||||||||
| 25. Adelaide of Holland | ||||||||||||||||
| 6. Вилијам I, гроф од Еноа | ||||||||||||||||
| 26. Хенрик V, гроф од Луксембурга | ||||||||||||||||
| 13. Филипа од Луксембурга | ||||||||||||||||
| 27. Маргарета од Бара | ||||||||||||||||
| 3. Филипа од Еноа | ||||||||||||||||
| 28. Филип III Храбри (=20) | ||||||||||||||||
| 14. Шарл Валоа | ||||||||||||||||
| 29. Изабела Арагонска (=21) | ||||||||||||||||
| 7. Жана од Валоа | ||||||||||||||||
| 30. Карло II Напуљски | ||||||||||||||||
| 15. Маргарета од Анжуа и Мена | ||||||||||||||||
| 31. Марија Угарска | ||||||||||||||||
Извори уреди
- ^ Пејнтер 1997, стр. 591.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 398.
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 433.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 399.
Литература уреди
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
