Угљаре (Косово Поље)

За другу употребу, погледајте страницу Угљаре.

Угљаре је насеље у општини Косово Поље на Косову и Метохији. Село је у равници на 2 км југоисточно од железничке станице „Косово Поље“. Кроз село потиче река Стубалка.

Угљаре
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Косовски
Општина	Косово Поље
Становништво
— 2011.	1.186
Географске карактеристике
Координате	42° 37′ 41″ С; 21° 06′ 27″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Угљаре Угљаре на карти Србије

Историја

Село се у српско средњовековно доба звало Угљаре, јер се тако помиње оно као село у суседству села Добрева. Мора да се раселило за време неуспелих аустријских војних похода крајем 17, и у првој половини 18. века, јер је садашње село основано у другој половини 18. века. За турске владавине обновљено село је било чифлик са више господара. Најстарији господари су били Имербегови из Приштине, а други су добијали поједине делове сеоског атара у мираз. Од сељака су само Ракићи имали мало купљене земље (од бегова).

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из 1933. године.

• Ракићи (22 куће, слава Св. Стефан). Доселили се у другој половини XVIII века из околине Берана, одакле су избегли од „крви“. Појасеви у 1933, од досељења: Рака, Милош, Никола, Дена, Сима (70 г.).

• Димирчићи (3 к., Св. Никола). Доселили се од Куманова кад и Ракићи, те неки сматрају Ракиће, а неки њих за најстарије досељенике и осниваче (обнављаче) села.

• Бугарчићи (3 к., Св. Никола), Досељени из Бугарске после горњих родова.

• Перелићи (2 к., Св. Никола). Једна кућа овог рода се преселила из Мале Слатине око 1830 год, а једна из Горње Брњице 1895. Старина им је у Малој Слатини.

• Ђокићи (2 к., Св. Ђорђе Алимпије). Пресељени из Бабиног Моста ка својим ујацима после Перелића. Старина им је у околини Подујева.

• Дробњаци (5 к., Ђурђевдан: славе и Св. Илију, али им је Ђурђевдан старија слава). Досељени почетком XIX век из Ибарског Колашина одакле прешли у Славковце код Вучитрна, па доцније у Добри Дуб, одакле се преселили у Угљаре око 1880. године, због заваде са Албанцима.

• Гашани (2 к., Св. Петка). Пресељени из Црквене Водице око 1880. године. Потичу од истоименог рода у Златару, општина Урошевац. Старином су из нишког краја са југа Србије.

• Шопци (6 к., Св. Арханђео). Старина им је у Мужичану, општина Штимље. У Угљаре се преселили из Чаглавице око 1890. године.

• Пршендић (1 к., Св. Никола). „Доведен“ (дошао као пасторак) из истоименог рода у Ливађу. Старином је из Сушице.

• Сиринићани (2 к., Св. Петка). Доселили се из Штрпца (Сиринић), па су их, „да се као сиротиња не потуцају“, Угљарчани узели к себи на чифлик. Ови потичу од рода Кецића у Штрпцу. Старином су из околине Пећи у Метохији.

• Денићи (2 к., Ђурђиц). Пресељени из Кузмина. Потичу од рода Митровића у Доњој Брњици, чија је старина у вучитрнском крају.

• Дурсунчић (1 к., Ђурђиц). Пресељени из рода Сојеваца (Дурсунчића у Скуланову) 1923. године. Старина им је у Сојеву, општина Урошевац.

• Шавеле (2 к., Св. Никола). Пресељени из околине Прокупља.

Демографија

Популација (ист.): Угљаре (Косово Поље)

Година	1948	1953	1961	1971	1981	1991
Становништво	595	682	748	763	949	1107

Еволуција становништва

Литература

• Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”.  COBISS.SR 25064975