Подујево
Подујево (алб. Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.[б]
| Подујево | |
|---|---|
 Подујево | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовски |
| Општина | Подујево |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 23.453 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 42″ С; 21° 11′ 30″ И / 42.911667° С; 21.191667° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 636 m |
.svg)  Подујево Подујево на карти Србије | |
| Регистарска ознака | PR |
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.
Историја Уреди
Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима. Српска војска је, у Првом балканском рату, према писању Српских новина, ослободила Подујево 21. октобра (по јулијанском календару 7. октобра[1]) 1912.
Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.
Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.
Демографија Уреди
Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Подујево.
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Познате личности Уреди
- Драган Максимовић, српски глумац
- Радослав Радивојевић, српски редитељ, глумац, књижевник
- Јадранка Шешељ, некадашњи кандидат за председника Србије и супруга Војислава Шешеља
- Драган Вучелић, српски глумац и водитељ
- Фадиљ Вокри, југословенски и албански фудбалер
- Фатмир Сејдију, албански политичар и сепаратиста
Види још Уреди
Напомене Уреди
- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце Уреди
- ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1912/10/09#page/1/mode/1up
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература Уреди
- Јагош Ђилас: Школство на Косову , Заједница за научни рад, Приштина, 1976
Спољашње везе Уреди
- Без напретка у разговорима о повратку Срба у Подујево (Б92, 22. јануар 2004)
- Подујево је опасно по Србе (Вечерње новости, 15. новембар 2016)
- Срби ухапшени на Васкрс у Подујеву: Тражили да признамо било какав злочин (ИН4С, 18. април 2017)
