Подујево (алб. Podujeva, Podujevë, Besiana, Besianë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у североисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 23.453 становника.[б]

Подујево
Поглед на Подујево из градског парка
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаПодујево
Становништво
Становништво
 — 2011.23.453
Географске карактеристике
Координате42° 54′ 42″ С; 21° 11′ 30″ И / 42.911667° С; 21.191667° И / 42.911667; 21.191667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина636 m
Подујево на карти Србије
Подујево
Подујево
Подујево на карти Србије
Регистарска ознакаPR

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Подујево површине 915 ha.

Историја уреди

Подујево се као велико село у турском тефтеру пописа области Бранковића 1455. године помиње као село са 43 српске куће, попом Степаном и његовим братом Петром, на челу списка. Под истим именом јавља се и у попису Вучитрнског санџака 1487. године. У Дубровачком архиву чува се податак да су 1660. године дубровачки трговци куповали вуну у Подујеву. Године 1806. у Првом српском устанку Станоје Главаш је од Прокупља продро до Подујева где је подигао шанац према Турцима. Српска војска је, у Првом балканском рату, према писању Српских новина, ослободила Подујево 21. октобра (по јулијанском календару 7. октобра[1]) 1912.

Непознато је место где се српска средњовековна сеоска црква налазила у тадашњем селу Подујеву. Највероватније је да је била на садашњем брду Мерћезу које су Турци претворили у тврђаву и граничну кулу. После Првог светског рата на брду је подигнута нова црква која је посвећена Св. Илији. У Другом светском рату албански фашисти и Немци су срушили њено кубе и оштетили је. Црква је обновљена 1971. године. Овде се налази и Црква Светог Андреја у Подујеву.

Основна школа у Подујеву отворена је 1921. године. Први учитељ био је Божо Шолак.

Демографија уреди

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Подујево.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
2.838 58,3%
Срби
  
1.447 29,7%
Црногорци
  
497 10,2%
Укупно: 4.870
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
14.423 90,7%
Срби
  
740 4,6%
Црногорци
  
348 2,2%
Роми
  
320 2%
Укупно: 15.894
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
22.696 96,8%
Ашкалије
  
604 2,6%
Роми
  
74 0,3%
Укупно: 23.453

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.435
1953. 3.253
1961. 4.870
1971. 8.490
1981. 15.894
1991. 25.847

Познате личности уреди

Види још уреди

Напомене уреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце уреди

Литература уреди

  • Јагош Ђилас: Школство на Косову , Заједница за научни рад, Приштина, 1976

Спољашње везе уреди