Драган Вучелић

Драган Вучелић (Подујево, 1974) српски је глумац, наратор, телевизијски и радио водитељ.[1]

Драган Вучелић
Пуно имеДраган Вучелић
Датум рођења(1974-00-00)1974.(45/46 год.)
Место рођењаПодујево,  СФРЈ
ИМДб веза

КаријераУреди

Вучелић је глуму дипломирао на драмском одсеку Факултета уметности Универзитета у Приштини.[2] Свој први глумачки ангажман остварио је у телевизијској серији Породично благо, где је тумачио епизодну улогу дрипца и крадљивца аутомобила. На пројекту је учествовао као студент друге године, а према сопственом признању имао је велику трему, јер је том приликом делио кадар са Велимиром Батом Живојиновићем.[3] По окончању студија запослио се на Радио-телевизији Србије, где је више од 10 година водио емисије на првом и другом каналу Радио Београда.[2] Од 2014. године ради у култуно-уметничком програму телевизије Београд, као водитељ емисије Културни дневник.[4]

У међувремену је остварио улоге у више документарних филмова, углавном као наратор,[2] а појавио се у и серијама Јелена, Телевизије БК, односно Сумњива лица и Немањићи — рађање краљевине у продукцији РТС-а.[3]

Добитник је награде „Радмила Видак” за лепоту говора,[5] као и признања „Златна значка”.[3]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
1999—2001. Породично благо хулиган II
2005. Животи Косте Хакмана наратор
2005. Јелена наратор
2011. Албатрос фотограф
2012. 120 година Српске књижевне задруге наратор
2014. Српска штампа новинар 2
2015. Бити човек: Иво Андрић наратор
2015. Милева Марић, једна тајна наратор
2016. Благодатни огањ: победа вере наратор
2016. Музика у Великом рату
2017. Сумњива лица директор школе
2017. Немањићи — рађање краљевине
2019. Краљ Петар Први (серија) послован човек
2020. Пролеће на последњем језеру зубар

РеференцеУреди

  1. ^ Nikolić, Tanja (08. 12. 2017). „Dragan Vučelić: Nerado sećanje na blam koji se ipak isplatio”. gloria.rs. Приступљено 21. 12. 2017. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Matković, Vladimir (28. 05. 2017). „Dragan Vučelić: Može svako, ali pitanje je kako”. Данас. Приступљено 21. 12. 2017. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Бобинац, М. (22. 02. 2017). „Драган Вучелић: Телевизија је мој избор”. Вечерње новости. Приступљено 21. 12. 2017. 
  4. ^ Dostanić, D. (28. 07. 2014). „Stvarno je lepše sa kulturom”. Блиц. Приступљено 21. 12. 2017. 
  5. ^ „Награда "Радмила Видак" уручена Драгану Вучелићу”. Радио-телевизија Србије. 12. 04. 2017. Приступљено 21. 12. 2017. 

Спољашње везеУреди