Френк Овен Гери (енгл. Frank Owen Gehry), рођен као Ефраим Овен Голдберг (енгл. Ephraim Owen Goldberg; Торонто, 28. фебруар 1929),[1] је амерички архитекта канадског порекла познат по скулптуралном приступу грађевинском дизајну.[2] Најпознатији је по зградама са великим закривљеним површинама често прекривеним сјајним металима. Његов најпознатији рад и најбољи пример његовог стила је Гугенхајмов музеј у Билбау, у Шпанији који је обложен плочама од титанијума.

Френк Гери
Френк Гери 2014. године
Лични подаци
Датум рођења(1929-02-28)28. фебруар 1929.(95 год.)
Место рођењаТоронто, Канада

Он је дизајнер националног споменика Двајту Д. Ајзенхауеру.[3]

Биографија

уреди
 
Концертна хала Дизни

Године 1951, завршио је студије архитектуре на Универзитету јужне Калифорније, а затим се запослио код архитекте Виктора Груена у Лос Анђелесу. Од 1956. до 1957. студирао је урбанизам на „Постдипломској школи за дизајн" на Харвардском универзитету, а од 1957. до 1958. је радио са архитектима Пиром Лукманом у Лос Анђелесу и Андреом Ремондреом у Паризу. Године 1962, у Лос Анђелесу је отворио свој архитектонски биро.

Младост

уреди

Гери је рођен као Френк Овен Голдберг[4] 28. фебруара 1929. у Торонту, Онтарио,[5] од мајке Сејди Телме (рођена Каплански/Каплан) и оца Eрвинга Голдберга.[6] Његов отац је рођен у Бруклину, Њујорк, од родитеља руских Јевреја, а мајка је била пољска јеврејска имигранткиња рођена у Лођу.[7][8][9] Као креативно дете, охрабрила га је бака, Лија Каплан,[10] са којом је градио мале градове од комада дрвета.[11] Са овим остацима из мужеве гвожђаре сатима га је забављала, градећи замишљене куће и футуристичке градове на поду дневне собе.[6]

Геријева употреба валовитог челика, ланчане ограде, необојене шперплоче и других утилитарних или „свакодневних“ материјала делимично је инспирисана провођењем суботњег јутра у гвожђари његовог деде. Са оцем је проводио време цртајући, а мајка га је увела у свет уметности. „Дакле, креативни гени су били ту“, каже Гери. „Али мој отац је мислио да сам сањар, да нећу ништа постићи. Моја мајка је мислила да се ја само уздржавам да радим ствари. Она би ме гурала.”[12]

Деда му је дао хебрејско име „Јефрем“, али га је користио само на својој бар мицви.[1]

Образовање

уреди

Године 1947, Геријева породица емигрирала је у Сједињене Државе, настанила се у Калифорнији. Добио је посао да вози камион за доставу и студирао је на Градском колеџу у Лос Анђелесу. Дипломирао је на Архитектонском факултету Универзитета Јужне Калифорније. Током тог времема је постао члан Алфа Епсилон Пај.[13]

Према Герију, „био сам возач камиона у ЛА, ишао на Сити Колеџ, и окушао сам се у оглашавању преко радија, у чему нисам био баш добар. Покушао сам са хемијским инжењерингом, у чему нисам био успешан и није ми се свиђало, и онда сам се сетио. Знаш, некако сам почео да разбијам мозак око тога, 'Шта ја волим?' Где сам био? Шта ме је одушевило? И сетио сам се уметности, да сам волео да идем у музеје и да сам волео да гледам слике, волео сам да слушам музику. Те ствари су долазиле од моје мајке, која ме је водила на концерте и у музеје. Сетио сам се баке и блокова, и само из предосећаја, пробао сам неке часове архитектуре.”[14] Гери је дипломирао архитектуру на Универзитету Јужне Калифорније 1954. године.[15]

Затим је провео време далеко од архитектуре на бројним другим пословима, укључујући службу у Армији Сједињених Држава.[11] У јесен 1956, преселио је породицу у Кембриџ, где је студирао урбанистичко планирање на Харвардској постдипломској школи за дизајн. Напустио је пре него што је завршио програм, обесхрабрен и „утучен“.[16] Његове прогресивне идеје о друштвено одговорној архитектури биле су недовољно реализоване, а кап која је прелила чашу пала је када је седео у дискусији о „тајном пројекту у току“ једног професора — палати коју је пројектовао за десничарског кубанског диктатора Фулхенција Батисту (1901 –1973).[6]

Најзначајнија дела

уреди
  • Миленијум парк у Чикагу, САД
  • ДЗ Банка у Берлину, Немачка
  • Амерички центар у Паризу, Француска
  • Гугенхајмов музеј у Билбау, Шпанија
  • Концертна дворана Дизни у Лос Анђелесу, Калифорнија
  • Рокенрол музеј (Experience Music Project) у Сијетлу
  • Кула Гери у Хановеру, Немачка
  • Кућа која плеше у Прагу, Чешка

Награде

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Reinhart, Anthony (2010-07-28). „Frank Gehry clears the air on fishy inspiration”. The Globe and Mail. ProQuest 2385608064. Архивирано из оригинала 2010-07-31. г. 
  2. ^ Tyrnauer, Matt (30. 6. 2010). „Architecture in the Age of Gehry”. Vanity Fair. Приступљено 22. 7. 2010. 
  3. ^ for the design, see: "Dwight D. Eisenhower Memorial: Design" Архивирано новембар 19, 2013 на сајту Wayback Machine
  4. ^ Filler, Martin (2007). Makers of Modern Architecture . New York Review Books. стр. 170. ISBN 978-1-59017-227-8. OCLC 82172814. 
  5. ^ Emanuel, Muriel, ур. (1994). Contemporary Architects  (3rd изд.). St. James Press. стр. 341—343. ISBN 1-55862-182-2. OCLC 30816307. 
  6. ^ а б в Chollet, Laurence B. (2001). The Essential Frank O. Gehry. New York: The Wonderland Press. стр. 112. ISBN 0-8109-5829-5. 
  7. ^ Finding Your Roots, February 2, 2016, PBS
  8. ^ Green, Peter S. (30. 6. 2005). „In the News: Warsaw Jewish Museum In Poland”. The New York Times. Приступљено 2011-08-30. 
  9. ^ Gorin, Abbott (Spring 2015) "A Golden Age of Jewish Architects" Jewish Currents. Retrieved 12 January 2020.
  10. ^ Ouroussoff, Nicolai (October 25, 1998) "I'm Frank Gehry, and This Is How I See the World" https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1998-oct-25-tm-35829-story.html Los Angeles Times Magazine
  11. ^ а б Templer, Karen (5. 12. 1999). „Frank Gehry”. Salon. Приступљено 2007-08-25. 
  12. ^ Lacayo, Richard; Levy, Daniel S. (26. 6. 2000). „Architecture: The Frank Gehry Experience”. Time. 155 (26). стр. 64. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. Приступљено 22. 3. 2015. 
  13. ^ Engel, Eliot L. (2. 8. 2013). „Congratulating the Alpha Epsilon Pi International Fraternity”. Capitol Words. Приступљено 12. 1. 2020. 
  14. ^ „Biography and Video Interview of Frank Gehry at Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  15. ^ Schoenberg, Jeremy (January 18, 2011) "Architect Frank Gehry Named Judge Widney Professor" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2022) USC News
  16. ^ Isenberg, Barbara (2012). Conversations with Frank Gehry. Knopf Doubleday Publishing Group. стр. 40—43. ISBN 978-0-307-95972-0. 
  17. ^ „Frank O. Gehry Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  18. ^ „Lifetime Honors – National Medal of Arts”. National Endowment for the Arts. Архивирано из оригинала 2011-08-06. г. Приступљено 2011-08-30. 
  19. ^ „Lifetime Achievement Winner: Frank Gehry”. Cooper Hewitt, Smithsonian Design Museum. Архивирано из оригинала 25. 9. 2010. г. 
  20. ^ „Companion of the Order of Canada”. Governor General of Canada. Приступљено 2015-09-14. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди