За насељена места у Француској (Hamel), погледај Амел.

Хамел или правилније 15cm Schwere Panzerhaubitze auf Geschutzwagen III/IV (Sf) Hummel Sd. Kfz. 165 (тешка самоходна хаубица) је немачка самоходна хаубица Другог светског рата. Створена је на основу искустава стечених приликом Барбаросе у жељи да се Вермахтовим трупама пружи адекватна мобилна артиљерија. Произвођен од краја 1942. до 1944. године у Алкет/Рајнметал-Борсиг концерну представља једну од најмоћнијих самоходних хаубица Другог светског рата.

Хамел

Хамел
Хамел

Основне карактеристике
Земља порекла  Нацистичка Немачка
Намена самоходна артиљерија
Број примерака 666
Брзина на путу 42 km/h
Досег 215 km km
Димензије и маса
Дужина 7,17 m
Ширина 2,97 m
Висина 2,81 m
Тежина 24 t
Опрема
Главно наоружање 150 mm сФХ 18/1 Л/30
Споредно наоружање МГ34
Оклоп 10-30 mm mm
Мотор Мајбах ХЛ 120 бензински мотор
Посада
Посада 6 (возач + 5 послужиоца топа)

Развој уреди

Из искуства стеченог на возилу Штуг III који са својим краткоцевним топом калибра 75 mm није могао у потпуности да пружи адекватну мобилну подршку пешадији предложено је да се на основи тенка Панцер III створи нова самохотка са топом од 105 mm. Међутим предлог је одбачен и коришћена је јача и већа основа тенка Панцер IV, а и топ је замењен, уместо топа леФХ17 намонтиран је топ сФХ 18/1 без кочница, па је тако „рођен“ Хамел. Име возила значи „бумбар“. Тај епитет је добијен због крупног возила, велике силуете са јаким топом.


Првобитна алокација муниције у самом возилу је била мала, па је произвођен и Муниционстегер Хамел упоредо са самим Хамелом. До краја рата произведено је око 150 оваквих возила, а укупно око 750 Хамела.


Возило је имало горњи део са завареним оклопним плочама док је кров био отворен (постојала је церада за заштиту возила од временских услова и возило је могло ограничено да дејствује са превученом церадом). Посада је имала у бојевом комплету један митраљез МГ-34 или МГ-42 за случај непосредне опасности возила.

Борбена употреба уреди

Први пут је Хамел учествовао у борби током битке код Курска. Око 100 возила је тада било распоређено у мобилне артиљеријске батерије. Након тога возило је коришћено до краја рата а један мањи број су заплениле Руске снаге у Мађарској 1945. после капитулације Трећег рајха.

Спољашње везе уреди