Ханс Албрехт Бете (нем. Hans Albrecht Bethe; Стразбур, 2. јул 1906Итака, Њујорк, 6. март 2005) био је немачко-амерички физичар[1] јеврејског порекла. Његова бројна открића из области квантне електродинамике, физике чврстих тела, звездане нуклеосинтезе и астрофизике, пресудно су утицале на физику 20. века. Докторирао је физику на минхенском универзитету. Постдокторске студије завршио је на Кембриџу и у Риму. Доласком нациста на власт у Немачкој, Бете се 1933. године преселио у Уједињено Краљевство, где је радио као сарадник Универзитета у Манчестеру и Универзитета у Бристолу. 1935. године преселио се у САД где је обављао функцију професора на Колумбија Универзитету и Корнвел Универзитету.[2] Током 1941. године постао је амерички држављанин и почасни члан Међународне Академије Наука. Године 1967, награђен је Нобеловом наградом за физику за рад на теорији нуклеосинтезе звезда.[3][4]

Ханс Бете
Лични подаци
Датум рођења(1906-07-02)2. јул 1906.
Место рођењаСтразбур, Немачко царство, данас Француска
Датум смрти6. март 2005.(2005-03-06) (98 год.)
Место смртиИтака, Њујорк, САД
ОбразовањеУниверзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену, Гетеов универзитет у Франкфурту
Научни рад
Пољефизика, нуклеарна физика
ИнституцијаГетеов универзитет у Франкфурту, Универзитет у Минхену
Познат поквантна електродинамика, изум атомске бомбе изум хидрогенске бомбе
НаградеНобелова награда за физику (1967)

Потписpotpis_alt}}}

Менхетен пројекат и развој хидрогенске бомбе

уреди

Током Другог светског рата, Бете је био директор теоретског одсека националне лабораторије у Лос Аламосу, која је имала за циљ проналазак нуклеарног оружја. Након Другог светског рата, његови радови на пољу развоја хидрогенске бомбе, заједно за мађарско-америчким, односно пољско-америчким научником, јеврејског порекла, Едвардом Телером и Станиславом Уламом, допринели су изуму и успешном тестирању хидрогенске бомбе.[5]

Каснији радови

уреди

Открио је да је је разлог звездане нуклеосинтезе, термонуклеарна реакција у којој се водоник претвара у хелијум. 1967. године добио је Нобелову награду за физику. Његови радови на пољу упознавања неутрина и астрофизике, пресудно су утицали на многа модерна научна открића.

Награде и признања

уреди

Бете је за живота и касније добио бројне почасти и награде. Постао је члан Америчке академије наука и уметности 1947,[6] и те године је такође добио Хенри Дрејперову медаљу Националне академије наука.[7] Награђен је Макс Планк медаљом 1955. године, Франклиновом медаљом 1959. године, Едингтоновом медаљом Краљевског астрономског друштва и Енрико Фермијевом наградом Комисије за атомску енергију Сједињених Држава 1961,[8] Рамфордовом наградом 1963,[9] Нобеловом наградом за физику 1967,[10] Националном медаљом за науку 1975,[11] Ерстедовом медаљом 1993,[12] Брусовом медаљом 2001,[13] и постхумно 2005, Бенџамин Франклиновом медаљом за изузетна достигнућа у науци Америчког филозофског друштва.[14]

Бете је изабран за страног члана Краљевског друштва (ForMemRS) 1957.[3] и одржао је 1993. Бакеријанско предавање у Краљевском друштву о механизму супернова.[15] Године 1978. изабран је за члана Немачке академије наука Леополдина.[16]

Корнел је назвао трећи од пет нових резиденцијалних колеџа, од којих је сваки назван по угледном бившем члану Kорнел наставног особља, као Ханс Бетеова кућа по њему.[17] Слично томе је по њему назван Ханс Бете центар, у Вашингтону, дом Савета за одржив свет, где је Бете био дугогодишњи члан одбора,[18] као и Бетеов центар за теоријску физику на Универзитету Бона у Немачкој.[19] По њему је назван астероид, 30828 Бете, који је откривен 1990. године.[20] По њему је названа и награда Америчког физичког друштва Ханс Бетеова награда.[21]

Озабране публикације

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 140. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Available at www.JamesKeckCollectedWorks.org [1] Архивирано мај 9, 2019 на сајту Wayback Machine are the class notes taken by one of his students at Cornell from the graduate courses on Nuclear Physics and on Applications of Quantum Mechanics he taught in the spring of 1947.
  3. ^ а б Lee, S.; Brown, G. E. (2007). „Hans Albrecht Bethe. 2 July 1906 -- 6 March 2005: Elected ForMemRS 1957”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 53: 1. doi:10.1098/rsbm.2007.0018 . 
  4. ^ Horgan, John (1992). „Illuminator of the Stars”. Scientific American. 267 (4): 32—40. Bibcode:1992SciAm.267d..32H. doi:10.1038/scientificamerican1092-32. 
  5. ^ Schweber 2000, стр. 166
  6. ^ „Book of Members, 1780–2010: Chapter B” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Приступљено 24. 6. 2011. 
  7. ^ „Henry Draper Medal”. National Academy of Sciences. Архивирано из оригинала 22. 7. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2011. 
  8. ^ Brown & Lee 2009, стр. 17.
  9. ^ „Past Recipients of the Rumford Prize”. American Academy of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 27. 9. 2012. г. Приступљено 24. 2. 2011. 
  10. ^ „Hans Bethe – Biographical”. The Nobel Foundation. Приступљено 7. 7. 2013. 
  11. ^ „The President's national Medal of Science”. National Science Foundation. 
  12. ^ „Oersted Medal”. Приступљено 7. 7. 2013. 
  13. ^ „Past Winners of the Catherine Wolfe Bruce Gold Medal”. Astronomical Society of the Pacific. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 24. 2. 2011. 
  14. ^ „Benjamin Franklin Medal for Distinguished Achievement in the Sciences Recipients”. American Philosophical Society. Приступљено 26. 11. 2011. 
  15. ^ Bethe, Hans A. (1994). „Mechanism of Supernovae”. Philos. Trans. R. Soc. Lond. A 346: 251—258. 
  16. ^ „List of Members”. www.leopoldina.org. Архивирано из оригинала 08. 10. 2017. г. Приступљено 8. 10. 2017. 
  17. ^ „Hans Bethe House”. Cornell University. Приступљено 7. 7. 2013. 
  18. ^ „Council for a Livable World, Our Legacy”. Приступљено 7. 7. 2013. 
  19. ^ „Bethe Center for Theoretical Physics”. Приступљено 7. 7. 2013. 
  20. ^ „JPL Small-Body Database Browser on 30828 Bethe”. NASA. Приступљено 7. 7. 2013. 
  21. ^ „Hans A. Bethe Prize Prize for astrophysics, nuclear physics, nuclear astrophysics and related fields”. American Physical Society. Приступљено 7. 7. 2013. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди