1-Метилимидазол

**1-Метилимидазол**
Називи
	IUPAC назив 1-Metilimidazol
	Други називи N-Метилимидазол
Идентификација
CAS број	616-47-7 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChEBI	ЦХЕБИ:113454 ;
ChemSpider	1348 ;
ECHA InfoCard	100.009.532
	SMILES n1ccn(c1)C; Cn1ccnc1; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	C4H6N2
Моларна маса	82,10 g/mol
Густина	1,03 g/cm³
Тачка топљења	-6 °C
Тачка кључања	198 °C
Опасности
Безбедност приликом руковања	Oxford MSDS
ЕУ класификација (ДСД)	Штетан (Xн); Корозиван (C)
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

1-Метилимидазол или Н-метилимидазол је ароматично хетероциклично органско једињење са формулом CH₃C₃H₃N₂. Он је безбојна течност која се користи као специјализовани растварач, база, и као прекурзор појединих јонских течности. Он је фундаментални азотни хетероциклични прстен и као такав опонаша разне нуклеозидне базе, као и хистидин и хистамин.

Синтеза

1-Метилимидазол се углавном индустријски припрема на два начина. Главни приступ је киселином катализована метилација имидазола метанолом. Други приступ је реакција глиоксала, формалдехида, и смеше амонијака и метиламина.^[1]^[2]

(CHO)₂ + CH₂O + CH₃NH₂ + NH₃ → H₂C₂N(NCH₃)CH + 3 H₂O

Овао једињење се може синтетисати на лабораторијској скали на следећи начин.^[3]^[4]^[5]

H₂C₂N(NH)CH + CH₃I → [H₂C₂(NH)(NCH₃)CH]I

H₂C₂(NH)(NCH₃)CH + NaOH → H₂C₂N(NCH₃)CH + H₂O + NaI

Види још

4-Метилимидазол

Референце

^ Ебел, Клаус; Коехлер, Херманн; Гамер, Армин О.; Јäцкх, Рудолф (2000). „Имидазоле анд Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а13_661.
^ Бронислас Радзисзеwски (1882). „Уебер дие Цонститутион дес Лопхинс унд верwандтер Вербиндунген”. Берицхте дер Деутсцхен Цхемисцхен Геселлсцхафт. 15 (2): 1493—1496. дои:10.1002/цбер.18820150207.
^ Гилцхрист, Т. L. (1992). Хетероцyцлиц Цхемистрy (2нд изд.). Лонгман Сциентифиц & Тецхницал. ИСБН 978-0-582-06420-1.
^ Гримметт, M. Р. (1997). Имидазоле анд Бензимидазоле Сyнтхесис. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-303190-7.
^ Гупта, Р. Р.; Кумар, M.; Гупта, V. (1999). Хетероцyцлиц Цхемистрy II: Фиве Мемберед Хетероцyцлес. Спрингер. ИСБН 978-3-540-65252-6.

[Ebel-1] Ебел, Клаус; Коехлер, Херманн; Гамер, Армин О.; Јäцкх, Рудолф (2000). „Имидазоле анд Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а13_661.

[2] Бронислас Радзисзеwски (1882). „Уебер дие Цонститутион дес Лопхинс унд верwандтер Вербиндунген”. Берицхте дер Деутсцхен Цхемисцхен Геселлсцхафт. 15 (2): 1493—1496. дои:10.1002/цбер.18820150207.

[3] Гилцхрист, Т. L. (1992). Хетероцyцлиц Цхемистрy (2нд изд.). Лонгман Сциентифиц & Тецхницал. ИСБН 978-0-582-06420-1.

[4] Гримметт, M. Р. (1997). Имидазоле анд Бензимидазоле Сyнтхесис. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-12-303190-7.

[5] Гупта, Р. Р.; Кумар, M.; Гупта, V. (1999). Хетероцyцлиц Цхемистрy II: Фиве Мемберед Хетероцyцлес. Спрингер. ИСБН 978-3-540-65252-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]