4,4'-Динитро-3,3'-диазенофуроксан
4,4'-Динитро-3,3'-диазенофуроксан ( ДДФ ) је моћан експериментални високи експлозив са перформансама упоредивим са оним код других високо-експлозивних средстава високе густине као што је октанитрокубан. Синтетише се оксидативним купловањем 4-амино-3-(азидокарбонил) фуроксана након чега следи Куртиусово преуређивање и даља оксидација.[1][2] Такође је и органско једињење, које садржи 4 атома угљеника и има молекулску масу од 292,123 Da.
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| |
| Својства | |
| C4H4N8O8 | |
| Моларна маса | 292,123 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Osobine уреди
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 14 |
| Broj donora vodonika | 4 |
| Broj rotacionih veza | 4 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | -3,1 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -4,0 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 205,8 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Блинников АН, Куликов АС, Макхова НН, Овцхинников IV, Пивина ТС (1999). 4-Амино-3-азидоцарбонyл Фуроxан ас ан Универсал Сyнтхон фор тхе Сyнтхесис оф Енергетиц Цомпоундс оф тхе Фуроxан Сериес. 30тх Интернатионал Аннуал Цонференце оф ИЦТ. Карлсрухе, Германy. стр. 58/1—58/10.
- ^ Аграwал ЈП, Ходгсон РД (2007). Органиц Цхемистрy оф Еxплосивес. Јохн Wилеy & Сонс Лтд. стр. 303. ИСБН 978-0-470-02967-1.
- ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература уреди
- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
- Катритзкy А.Р.; Позхарскии А.Ф. (2000). Хандбоок оф Хетероцyцлиц Цхемистрy (Сецонд изд.). Ацадемиц Пресс. ИСБН 0080429882.
