Акцесорни органи ока
Акцесорни органи ока или аднекси ока, су помоћни органи ока, који иако непосредно не учествују у феномену вида, имају улогу његове механичке заштите, од спољашњих утицаја (светла, прашине, хемикалија, повреда) и спрачавају исушивања рожњаче и вежњаче).[1] У ове органе спадају: обрве, очни капци (палпебрае), сузни апарат ока (апаратус лацрималес), и спољашњи очни мишићи.[2]
| Акцесорни органи ока | |
|---|---|
 Предње лево око са сепарацијом капака. | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | струцтурае оцули аццессориае |
| ТА | А15.2.07.001 |
| ФМА | 76554 |
| Анатомска терминологија | |
Анатомија и физиологија акцесорних органа ока уреди
Обрве уреди
Обрве су област густих, нежних длака изнад ока која прати облик ниже границе обрвног гребен. Хипотетски, њихова главна улога је у спречавању да зној, вода и друге нежељене материје доспеју у очну чашицу, али оне су такође важне и у људској комуникацији и фацијалној екпресији.[3]
Главна улога обрва је да спречи влажење, већином сланим знојем и кишом, од падања у очи (иако ова сугестија никад није стављена на ниво научне хипотезе). Типични искривљени облик обрве (са искривљењем са стране) и смер у којем су длаке обрве усмерене, омогућава да влага тежи да се слива споредним путевима око очију, са стране главе и носа. Благо испупчен гребен обрве савремених људи такође може да служи и као одбрамбена структура од влаге. Десмонд Морис,[4] дискутујући могућу улогу обрва у људској еволуцији, критиковао је ову сугестију као не-ефективну и предложио је примарна функција обрва да сигнализује промене располежења људи. Заједно са гребеном обрва, обрве такође засењују очи од сунчеве светлости. Обрве такође спречавају да прљавштина као што је перут и други мали објекти упадну у очи, такође омогућујући сензитиван осећај за детектовање ојеката у близини ока, као што су мали инсекти.[5]
Обрве имају важну олакшавајућу улогу у комуникацији, појачавајући изразе, као што су изненађење или бес. Многи уметнци за шминку гледају на обрве као важну одлику у дефинисању лица. Обрве обликују људско лице и дефинишу нечије очи и чело. У зависности од облика обрва, оне понекад могу изазвати нешто што је познато као лажна фацијална екпресија (као кад су обрве особе обликоване тако да изгледа да је особа љута, али у ствари није). Неки људи могу да померају обрве горе и доле наизменично.
Очни капци уреди
Капци штите очну јабучицу и трептањем доприносе отицању суза, које односе нечистоћу са предње површине ока у нос. Горњи капак је два пута шири од доњег. Површину капка чини танка кожа која садржи длаке са знојним и лојним жлијездама.
Испод коже капака налази се растресито везивно ткиво без масти, а следећи слој чине мишићи.
Спољашњи очни мишићи уреди
Спољашњи очни мисићи, који покрећу очне лкапке чини група кружних мишића, који имају четири дела и инервисани су од живца лица:
- Капачни део — који се налази се испред тарзуса, његово грчење склапа капке при трептању и спавању.
- Орбитални део — који се налази периферно од капачног дела и допире до обрва и његовом функцијом долази до грчевитог стезања капака.
- Сузни део — који има улогу у одводу суза.
- Веома нежни, трепавични мишић — који се налази око трепавица.
У горњем капку постоји мишич подизач горњег капка и он је антагонист кружнонм мишићу ока, пошто својом контракцијом подиже горњи капак.
Сузни апарат уреди
Заједно са капцима и вежњачом, сузни апарат спада у групу помоћних органа ока. У састав суза улази 98% воде. Преко екскреторних каналића орбиталног дела сузне жлезде, многобројних кратких каналића из латералне половине, сузе се изливају у латералну половину горњег свода вежњаче. Трептајем и дејством силе земљине теже распоређују се по окуларној површини, образујући сузни филм.[6]
Скупљају се потом у сузно језерце, а затим екскреторним делом сузног апарата сузе се одводе преко сузних тачкица и сузних каналића у сузну кесицу (која сарџи просечно 7-9μл суза или 1 до 2 капи суза), па даље кроз сузноносни канал у доњи носни ходник. Сузни филм је састављен од три слоја: муцинског, воденог и липидног слоја.
Екскреторну компоненту сачињавају покрети капака, сузни поточић и сузно језерце.
Сузни апарат ока у функционалном погледу дели се на три дела:
1. Секрециони део — сачињавају главне сузне жлезде, које су одговорне за рефлексну секрецију.
2. Екскреторни део — служи за одвођење суза. Почиње од сузних тачкица, преко доњег и горњег сузног канала и сузне кесице, завршавајући се у носу испод доње носне шкољке.
3. Интермедијарни део — налази између два већ поменута дијела. Секреторну компоненту чине акцесорне Краузеове и Волфрингове сузне жлезде, које врше основну или базну секрецију.
Болести акцесорних органа ока уреди
1. Х00. — Болести очног капка уреди
| Болест | Шифра МКБ10 и латински назив | Слика | Карактеристике |
|---|---|---|---|
| Хордеолум (Чмичак) |
Х00.0 — Хордеолум палпебрае |  |
Акутна бактеријска упала локалних лојних жлезда капка са појавом црвенила и отока коже. Бол је спонтан и при додиру се осећа промена на капку. Постоје две врсте:
|
| Халацион (Тврдо зрно у капку ока) |
Х00.1 — Цхалазион | .jpg) |
Познат и као липогранулом Меибомових жлезда, је циста у веђи узрокована упалом зачепљене Меибомове жлезде, чешче на горњој веђи. Он је друкчији од чмичка по томе што је болнији, и већи. |
| Блефаритис (Запаљење ивице капка ока) |
Х01.0 — Блепхаритис |  |
Хронична упала рубова капака, која се може се јавити у два основна облика, као;
|
| Ентропија очног капка и трепавице (Уврнутост очног капка и трепавице) |
Х02.0 — Ентропиум ет трицхиасис пелпебрае | ||
| Ектропија очног капка (Изврнутост капка ока) |
Х02.1 — Ецтропиум палпебрае |  |
Изврнутост очног капка је еверзија очног капка према споља, тако да слободна ивица капка не належе на очној јабучици а тарзални део вежњаче (коњунктиве) је окренут у поље и изложена утицајима спољашње средине, повредама и исушивању. |
| Лагофталмус (Непотпуно затварање очног капка) |
Х02.2 — Лагопхтхалмус |  |
Непотпуно затварање очног капка је патолошко стање у предњем сегнету ока које се карактерише немогућношћу затварања очних капака. |
| Опуштање коже очног капка | Х02.3 — Блепхароцхаласис | ||
| Птоза (Спуштен очни капак) |
Х02.4 — Птосис палпебрае |  |
Птоза је једнострана или обострана спуштеност горњег очног капка при чему је активно подизање спуштеног капка ограничено а међукапачни простор (лат. рима палпебралум) сужена. Током покушаја болесника да снагом воље подигне спуштени очни капак додатним стезањем мишића подизача обрве и чеоног мишића, долази до набирања чела и забацивања главе уназад када је поремећај обостран.
Према узроку птозе се деле на: конгениталне (урођена) и стечена (аквириране). |
| Повлачење очног капка (Ретракција капака) |
Х02.5 — Ретрацтио палпебрарум | Ретракција капака је патолошко стање у предњем сегменту ока код кога је поремећен положај капака, и када су очни капци повучени упоље а њихова слободна ивица удаљена од лимбуса рожњаче.[1] | |
| Ксантелазма очног капка | Х02.6 — Xантхеласма палпебрае |  |
Ксантелазма је доброћудно (бенигно) накупљање липида (масноће) и гигантских пенушавих ћелија у кожи капка. Може бити важан индикатор нарушеног метаболизма масти у јетри, код одређених хроничних болести.[7] |
2. Х04. — Болести сузног апарата ока уреди
| Болест | Шифра МКБ10 и латински назив | Слика | Карактеристике |
|---|---|---|---|
| Запаљење сузне жлезде (Дакриоаденитис) |
Х04 — Дацрyоаденитис | Дакриоаденитис (лат. дацрyоаденитис) је акутно или хронично, једнострано или обостано запаљење сузне жлезде.[8]
Како је то ретка болест; подаци о њеној преваленцији су ретки. Један од 10.000 пацијената са очним болестима (према једном истраживању) има један од облика запаљење сузне жлезде, које је ипак много чешће од тумора сузне жлезде, који увек треба имати у виду ако болест дуже траје.[9] | |
| Сузење ока (Епифора) |
Х04.2 — Епипхора | Клинички је знак у офталмологији, који се карактерише упорним или претераним сузење очију. Изазвано је превеликом производње суза (обично рефлексно, изазвано болестима предњег очног сегмента, као што су коњунктивитис, кератитис, трихијаза итд.),, или неадекватном дренажом нормалне количине суза. Најчешћи узрок је неадекватна дренажа сузног филма ока услед зачепљеног одводног сузног канала који се излива у носну шупљину (назолакримални дуктус).
Симптоми се могу јавити само у једном или у оба ока. У већини случајева сузења ока се може ефикасно лечити. | |
| Акутно запаљење сузних путева (Акутни дакриоциститис) |
Х04.3 — Дацрyоцyститис ацута, нон специфицата
|
 |
Ради се о запаљењском процесу који најчешче настаје као секундарна појава због стенозе или облитерације сузноносног канала (лат. стеносис ет облитератио цаналис лацримонасалис).[5]
Запаљење сузних путева једна је од честих инфекција ока. Нешточешче се јавља у трећо и четвртој деценији живота. Жене су често погођене болешћу[10][11] |
| Хронично запаљење сузних путева (Хронични дакриоциститис) |
Х04.4 — Дацрyоцyститис цхроница
|
Запаљење сузних путева једна је од честих инфекција ока. Нешточешче се јавља у трећо и четвртој деценији живота. Жене су често погођене болешћу[10][11] |
3. Х05. — Болести орбите ока уреди
| Болест | Шифра МКБ10 и латински назив | Слика | Карактеристике |
|---|---|---|---|
| Целулитис ока | Х05 — Целлулитис |  |
Целулитис ока је инфекција коже капака и/или очију, најчешће изазвана инфекцијом бактеријама или гљивицама. |
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б Yанофф M, Цамерон ЈД. Дисеасес оф тхе висуал сyстем. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман'с Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 423.
- ^ Кноwлес, Даниел M. (2001). Неопластиц хематопатхологy. Хагерстwон, MD: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 1303. ИСБН 978-0-683-30246-2.
- ^ Десмонд Моррис, Тхе Накед Ман: А Студy оф тхе Мале Бодy. Лондон: Јонатхан Цапе, 2008
- ^ Десмонд Моррис Тхе Биологy оф Арт. 1963.
- ^ а б Кхурана АК. Опхтхалмологy. 3рд едитион, Неw Аге Интернатионал (П) Лимитед; 2003:345.
- ^ Мüллер, К. M.; Буссе, Х.; Осмерс, Ф. (8. 9. 1978). „Анатомy оф тхе насо-лацримал дуцт ин неw-борнс: Тхерапеутиц цонсидератионс”. Еур Ј Педиатр. 129 (2): 83—92. ПМИД 679960. С2ЦИД 10521776. дои:10.1007/БФ00442367..
- ^ Цхан, C. C.; Лин, С. Ј.; Хwанг, Ј. Ј.; Сун, C. C.; Јенг, Ј. С.; Хwанг, Б. С.; Цхиу, Х. C.; Цхен, M. Ф.; Лиау, C. С.; Хсу, Х. Ј.; Су, Т. C. (фебруар 2008). „Xантхеласма ис нот ассоциатед wитх инцреасед риск оф царотид атхеросцлеросис ин нормолипидаемиа”. Инт Ј Цлин Працт. 62 (2): 221—7. ПМИД 18036167. С2ЦИД 45296395. дои:10.1111/ј.1742-1241.2007.01540.x.
- ^ „Дацрyоаденитис: Бацкгроунд, Патхопхyсиологy, Епидемиологy”. 09. 10. 2017.
- ^ Боруцхофф, С. А.; Боруцхофф, С. Е. (децембар 1992). „Инфецтионс оф тхе лацримал сyстем”. Инфецт Дис Цлин Нортх Ам. 6 (4): 925—32. ПМИД 1460271. дои:10.1016/С0891-5520(20)30491-8..
- ^ а б .Кански ЈЈ, Боwлинг Б. Цлиницал опхтхалмологy: а сyстематиц аппроацх. 3рд ед. Елсевиер Хеалтх Сциенцес; 2011:66.
- ^ а б Тандон Р. Парсонс дисеасес оф тхе еyе, 22нд ед. Елсевиер Индиа; 2014:476.
Литература уреди
- Гордана ЗлатановићОфталмологија, Медицински факултет Ниш
- Олга Литричин, Милан Благојевић, Добросав Цветковић,Офталмологија, Медицински факултет, Београд
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
