Акротири и Декелија
Акротири и Декелија (енгл. Akrotiri and Dhekelia, грч. Ακρωτήρι και Δεκέλεια, тур. Ağrotur ve Dikelya), званично Суверене базне области Акротири и Декелија (енгл. Sovereign Base Areas of Akrotiri and Dhekelia), британска је прекоморска територија на острву Кипар. Области, које укључују базе и околно земљиште, остале су под британском контролом, након споразума о независности 1960. године, које су одобриле и потписале Уједињено Краљевство, Грчка, Турска и представници грчке и турске кипарске заједнице, чиме је одобрена независност Крунске колоније Кипра. Територија служи као веома важна станица за обавјештајне сигнале и обезбјеђује витални стратешки дио за обједињавање комуникација Уједињеног Краљевства и мреже за праћење у Средоземљу и Средњем истоку.
| |||
.svg)
| |||
| Службени језик | Енглески | ||
| Главни град | Episkopi Cantonment | ||
| Администратор | Роберт Томсон[1] | ||
| Површина | 254 km² | ||
| Становништво | ~7.000 Кипрана; ~ 7.500 британских војника и њихове породице | ||
| Валута | Евро | ||
.svg)
Територија се састоји из два дијела. Један је Акротири (енгл. Akrotiri, грч. Ακρωτήρι, тур. Ağrotur), или Западна суверена базна област (енгл. Western Sovereign Base Area), која укључује двије главне базе, Краљевско ратно ваздухопловство Акротири и Кантонмент Епископи, плус цијело сеокски округ Акритири и дио од једанаест других сеоских округа.[2] Други дио области је Кантонмент Декелија, или Источна суверена базна област (енгл. Eastern Sovereign Base Area), која укључује базе у Ајос Николаосу и још дванаест сеоских округа.[3]
Историја уреди
Суверене базе су настале 1960 када је Кипар, колонија унутар Британског царства добила независност. Уједињено Краљевство је задржало суверенитет над тим подручјем због великог стратешког значаја тих територија (непосредна близина Суецког канала и Блиског истока).
Турска врши инвазију на северни Кипар 1974. године и оснива Турску Републику Севери Кипар. Ово није утицало на статус база, зато што Британија није била умешана у сукоб. Грчки Кипрани са севера су имали допуштење преласка преко базе Декелија, где су добијали хуманитарну помоћ. Турска војска није смела напасти базе, у страху од рата са Британијом.
Кипар је тражио повратак Акротира и Декелије из разлога што базе заузимају велику територију која може служити у цивилне сврхе. Четири године после независности 1960, Британска Влада је платила изнајмљивање база Републици Кипар. После сукоба 1963-64 исплаћивање је стало, под изговором да нису обе стране на Кипру имале допринос од тог новца. Кипарска Влада и даље тражи новац од 1964. па до данас. Процењује се да су за тај период заостала плаћања од неколико стотина хиљада до милијарду евра.
У јулу 2001. су избили протести у базама домаћих Кипрана због британских планова да направе радио одашиљач у бази, под изговором побољшања везе са другим британским базама по свету. Домаће становништво је тврдило да постоји опасност по њихово здравље, као и негативни утицај на природу у околини. Британска Влада је одбацила те тврдње.
Велика Британија није исказала намеру да преда ове две базе, али је понудила да преда 45 квадратних миља (око 97 km2) земље ако се усвоји план Кофија Анана за поновно уједињење Кипра. Данас се на територијама налази око 3.000 војника.
Политика уреди
Администратора службено поставља британски монарх, на препоруку Министарства одбране. Администратор има извршну и законодавну власт као гувернер у преко-океанским територијама. Администратор именује Главног официра, који је задужен за свакодневну цивилну власт. У базама се не одржавају избори, иако британски држављани имају право гласа на изборима у Уједињеном Краљевству.
Базе имају своје законе, различите од УК и Кипра. Састоје се од закона колоније Кипар од пре августа 1960, уз амандмане. Закони у Акротирима и Делелији су у великој мери слични са законима Кипра.
Суд на територији служи само за законске прекршаје цивила почињених унутар Акротира и Декелије; за војнике постоји војни суд.
Географски положај уреди
Акротири и Декелија покривају 3% површине острва Кипар, а то је 254 km2 (Акротири 123 km2, а Декелија 131 km2). У приватном поседу британског или кипарског становништва налази се 60% земље, док 40% припада министарству одбране или се сврстава у краљевски посед. Поред тога, постигнут је уговор по којем британска влада има право на још неке поседе које користи и Кипар.
Акротири се налазе на југу острва, близу града Лимасол. Декелија је на југоистоку, близу града Ларнака. Оба подручја садрже војне базе, фарме и земљу локалног становништва. Акротири су окружени земљом коју контролише Кипар, а Декелија се граничи и са земљом која је под контролом УН-а и непризнатом турском републиком северног Кипра.
Ајиа Напа се налази на истоку Декелије. Зајлатимбу и Ормидија су села која се налазе на територији Кипра, али представљају енклаве Декелије. Хидроелектрана у Декелији сагрђена од стране Британаца, припада Кипру. У северном делу се налазе енклаве још два села, а у јужном нема енклава.
Демографија уреди
На територијама није насељено домаће становништво. Базе су одабране у ненасељеним деловима острва. Око 14.000 становника живи у базама. Око 7.000 Кипрана раде у базама или се баве пољопривредом на територији. Британски војници и њихове породице чине остатак становништва.
Не постоји посебно држављанство за базе, иако постоји британско држављанство прекоокеанских територија (British Overseas Territories citizenship (BOTC)). За разлику од осталих британских територија, BOTC држављани не могу тражити пуно британско држављанство.
Референце уреди
- ^ „Но. 62784”. Тхе Лондон Газетте (Супплемент): 17508. 2019-10-01.
- ^ Сее мап ат Акротири Ареа Оффице паге он СБА Администратион wебсите
- ^ Сее мап ат Дхекелиа Ареа Оффице паге он СБА Администратион wебсите
Спољашње везе уреди
- (језик: енглески) Службене странице база
- (језик: енглески) Информације од ЦИА: Акротири Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2006) и Декелија Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2006)
