Алама Табатабаи
Алама Сејид Мухамед Хусеин Табатабаи (песијски: علامه سید محمد حسین طباطبائی) је рођен 1904. у Табризу а умро 1981. у Кому. Алама Табатабаи је направио главну прекретницу на пољу дисциплинарног проширења трансцендентне филозофске школе у историји исламске филозофије. Ову традицију су наставили његови ученици.
| Алама Табатабаи | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Алама Сејид Мухамед Хусеин Табатабаи |
| Датум рођења | 1904. |
| Место рођења | Табриз, Иран |
| Датум смрти | 1981. |
| Место смрти | Ком, Иран |
| Религија | Ислам |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Трансцендентна филозофија |
| Интересовања | филозофија, мистицизам, тафсир, хадис, теологија, персијска књижевност, арапска књижевност, исламска јуриспруденција, егзегеза, гноза |
Живот
уредиАлама Сејид Мухамед Хусеин Табатабаи рођен је 1904. у Табризу. Након што је у свом завичају усавршио прелиминарне и традиционалне студије — које су у то време подразумевале персијску и арапску књижевност, односно морфологију и синтаксу, исламску јуриспруденцију, егзегезу и неке од уводних студија о теологији, филозофији и гнози — млади Табатабаи се упутио ка Неџефу како би похађао студије у тамошњим институцијама високог образовања које су у то време окупирале велики број мислилаца и студената. Основне доктрине трансцендентне филозофије савладао је пред чувеним Сејидом Хусеином Бадкубеијем. Наравно, у том периоду, Табатабаи је прецизно изучавао и друге научне дисциплине које су биле уврштене у наставни план школе у Неџефу. Након десетогодишњег боравка у Неџефу, Табатабаи се враћа у свој завичај где се задржава нешто више од десет година. Међутим, главни део свог научног живота он је провео у Кому, где је написао највећи број својих филозофских дела.[1]
Табатабаијеви доприноси
уредиТабатабаијев бриљантан допринос проширењу трансцендентне филозофије можемо сагледати из различитих перспектива. Међутим, оно што привлачи пажњу и из чега у великој мери произлазе његова иновативна становишта по питању активног утицаја те филозофске школе на хуманистичке и друштвене науке јесу његове подробне анализе односа између филозофског и религијског погледа на свет. Табатабаи у свом најпознатијем делу ал-Мизан фи тафсир ал-Кур'ан, у којем је детаљно тумачио цео кур'ански текст, врло често указује на филозофске демонстрације и рационалне доктрине трансцендентне филозофије које су потпуно усаглашене са кур'анским учењима.[1]
Постоји велики број примера у којима Табатабаи спомиње компаративни систем. Дакле, компаративно сагледавање филозофског и религијског погледа на свет у Табатабаијевим делима, а нарочито у његовом ал-Мизану, веома транспарентно разоткрива нове аспекте трансцендентне филозофије. Наиме, Алама Табатабаи је своје филозофске демонстрације директно повезао са практичним елементима човековог живота, те је на тај начин наговестио процес продукције систематизованих хуманистичких и друштвених наука које ће бити засноване на фундаментима трансцендентне филозофије.
Табатабаи у разним деловима својих списа систематизовано анализира велики број филозофских иновативних списа. Он је на тај начин отворио процес формирања нових хуманистичких и друштвених наука на темељима трансцендентне филозофије и самим тим отпочео период дисциплинарног проширења те грандиозне школе. Прецизна објашњења, о односу између филозофије, с једне стране, и религије, права, етике, политике, и бројних предмета других хуманистичких и друштвених наука с друге стране — спадају у најзначајније филозофске доприносе Аламе Табатабаија.
Свакако, Табатабаи узима у обзир методолошке специфичности хуманистичких и друштвених наука, те истиче да трансцендентна филозофија може да утиче на њихове сазнајне позадине и суштину, али да остала партикуларна питања у свакој од тих наука треба промотрити сходно њиховим посебним и утемељеним методама.[1]
Један од значајних Табатабаијевих утицаја у проширењу трансцендентне филозофије је утицај на пољу систематизације епистемологије у тој филозофској школи. Мула Садра и његови наследници су обухватно анализирали разна епистемолошка питања али ипак, таква разматрања, све до Табатабаија, нису прерасла у засебну филозофску дисциплину.[1]
Табатабаијеви ученици
уредиАлама Табатабаи је за време свог боравка у Кому организовао бројна предавања у оквиру традиционалног система високог образовања у том граду. Стога велики број данашњих исламских филозофа спада у групу Табатабаијевих ученика. Из те групе можемо издвојити славне филозофе, као што су:
- Сејид Џелалудин Аштијани (1925 — 2005);
- Алама Хасан Хасанзаде Амоли (рођен 1928);
- ајатолах Абдулах Џевади Амоли (рођен 1932);
- ајатолах Мухамед Таки Мисбах Јазди (рођен 1934).
Њиховим трудом трансцендентна филозофија данас у многим академским круговима у свету представља виталну филозофску традицију чији најзначајнији представници с једне стране веома детаљно и опсежно образлажу разна филозофска питања, а с друге стране посвећују велику пажњу систематизованој, значајној и утемељеној улози те грандиозне филозофске школе у процесу реформисања хуманистичких и друштвених наука.
Извори
уредиЛитература
уреди- Халиловић, Т., Халиловић С. и Халиловић M. (2014), Кратка историја исламске филозофије, Београд, Центар за религијске науке „Ком”, стр. 261—267.
