Александар Рукавина
Александар Рукавина (Загреб, 2. март 1934 — Сежана, 16. септембар 1985) био је хрватски вајар и сликар.[1]
Александар Рукавина | |
---|---|
Датум рођења | 2. март 1934. |
Место рођења | Загреб |
Датум смрти | 1985. |
Биографија
уредиСтудије вајарства завршио је 1958. на Академији ликовних уметности у Загребу. Био је сарадник Мајсторске радионице Вање Радауша (1959—1962), а 1960. и 1961. учествовао је на изложбама „15 младих“. Његова фигуративна и апстрактна скулптура, претежно коморног карактера, обележена је сажимањем облика, артикулираним волуменима и тражењем изражајности у облику и материјалу. Контрастовао је обрађену и „сирову“ површину материјала, најчешће од камена и дрвета. Излагао је у Загребу, Сплиту, Осијеку, Београду, Пули, Бујама и Грожњану. Од 1962. до 1969. у Бујама је радио као наставник ликовног васпитања у основној школи и у гимназији, а од 1971. је живео и радио у Бртонигли.
У Грожњану је 1964. покренуо ликовну колонију као и ревитализацију места као „града уметника“. Израдио је и низ рељефних композиција за архитектонске просторе те спомен-бисте у Опртљу, Бујама и Новиграду. Од монументалних пластика истичу се „Истарска жена“ (1964) у Бујама те споменици палим борцима у Новој Васи (1975), Јурицанима (1978), Плованије (1981) и Кучибрегу (1984). Такође је сликао аквареле и уља на платну са истарским мотивима. Од 1989. у Бртонигли делује Меморијална галерија „Александар Рукавина“.[2]
Референце
уреди- ^ Ј. Балдани, Александар Рукавина, Умаг 1987.
- ^ Истарска енциклопедија - Александар Рукавина, преузето 29. новембра 2013.