Википедија

Александар Саша Илић

Александар Саша Илић (Сремска Митровица, 2. јун 1977) српски је професор, балетски играч, кореограф и песник. Дипломирани је комуниколог и магистар кореографије, оснивач и председник Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србија (2009-).[1] Одлуком Скупштине града Београда од 2017. до 2020. именован је за Уметничког директора БЕЛЕФ-а.[2] Функцију директора Културног центра Београда [3] обављао је од 2019. до 2023. године.

Александар Саша Илић
Александар Саша Илић, професор, балетски играч, кореограф и песник
Датум рођења(1977-06-02)2. јун 1977.
Место рођењаСремска Митровица
 СФРЈ
ДржављанствоСрбија
ЗанимањеПрофесор, балетски играч, кореограф
Активни период1998–
Значајни радовиБалети: Вива ла вида!, Лисабонска прича, Празник љубави
Опере: Дон Ђовани, Риголето, Фауст

Биографија уреди

Он је дипломирани комуниколог и магистар кореографије. Од најраније младости опредељује се за уметнички позив те после основне школе уписује средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а затим, неколико година касније, и средњу балетску школу „Лујо Давичо“ у Београду, дипломира у класи Иванке Лукатели 1999. године. На Тринитy Лабан Конзерваторијуму у Лондону ( 2011-12. УК) у класи Проф. Тонy Тхатцхера завршава постдипломске студије Одсек кореографија[4].

Већ током средње школе, 1998. године, започиње балетску каријеру у Народном позоришту у Београду где убрзо бива ангажован као члан ансамбла. После низа солистичких улога, Балет Народног позоришта у Београду га промовише и ангажује као првог солисту 2005. године. Као играч, Александар интерпретира целокупни репертоар од класичног и неокласичног до савременог балета и 2003. године добија признање Народног позоришта у Београду за рад и допринос[5].

Најзначајније улоге у балетима: Лакрдијаш и Пас де троис (I чин) „Лабудово језеро“ Димитрије Парлић; Плава птица „Успавана лепотица“ Владимир Логунов; Бенволио „Ромео и Јулија“ Димитрије Парлић; Младић „Фауст - Валпургијска ноћ“ Душан Трнинић; Пас де деуx (I чин) „Жизела“ Леонид Лавровски; Меркур „Адријана Лакуврер“ Владимир Логунов; „Вукови, Жар Птица, Посвећење пролећа“ Дyтмар Саyфферт; Мајкл „Др Џекил Мр Хајд“ Владимир Логунов; Фаустин „Дама с камелијама“ Лидија Пилипенко; Мишко „Ко то тамо пева“ Сташа Зуровац; Алансон „Краљица Марго“ Крунислав Симић и др.[5]

Кореографија уреди

Као кореограф, дебитовао је 1999. године на Фестивалу кореографских минијатура.Његове кореографије, у којима истражује различите покрете и правце изражавања, приказују се у Србији и региону.Током каријере сарађивао је са Лидијом Пилипенко, Сташом Зуровцем, Дитмартом Сајфертом, Мари-Клод Пјетрагалом, Јирy Килијаном, Полом Лајфутом, Ренатом Занелом, Владимиром Логуновим, Круниславом Симићем и Константином Кустјуковим који су сваки на свој начин утицали на његов даљи развој као кореографа.

Балети уреди

Опере уреди

Плесне представе, инсталације и перформанси уреди

Дечије представе уреди

Гостовања уреди

Као играч (осварена гостовања са Народним позориштем) уреди

Као кореограф уреди

Издаваштво уреди

Аутор је књига стихова „Празник срца“ (1999-2010), „У присуству шапата“ (2013)[14]. У сарадњи с Теодором Сујић превео и издао књигу „Моделирање балетских репертитора“ Тање Вујисик (2019). Главни и одговорни уредник публикације за уметничку игру Степарт (десет бројева годишње).

Награде и признања уреди

Педагогија уреди

  • Оснивач је првог и јединог акредитованог Студијског програма за уметничку игру у Србији.
  • Оснивач је Међународне платформе Балкан Данце Пројецт која окупља и умрежава уметнике на простору Балкана и бивше Југославије.
  • Један је од оснивача Балетске школе у Грачаници (Косово и Метохија) и руководилац Међународног летњег кампа за уметничку игру у Врању[20][21].
  • 2015. године изабран у звање ванредног професора за ужу научну област Драмске и аудиовизуелне уметности.
  • Одлуком Скупштине града Београда јануара 2017. именован је за Уметничког директора БЕЛЕФ-а.
  • У сарадњи Института за уметничку игру и Мадленаинум опере и театра орагнизатор РЕСЕО пролећне конференције под називом Опера, Мусиц, анд Данце Едуцатион Тхроугх тхе Ленс оф Хигхер Едуцатион, односно Оперско, музичко и плесно образовање кроз призму високошколског образовања у Београду 2017. године.

Именовања и функције ван сцене уреди

Оснивач и председник Удружења професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србија – ПУБС (2009 –); Члан жирија 5. Интернационалног Фестивала савременог плеса у Алжиру, (15. до 22. новембар 2013); на позив Европске мреже националних опера и балета из 27 земаља Европе РЕСЕО гост конференције у Лисабону (Португалија) 2015. године; на позив Европске мреже националних опера и балета из 27 земаља Европе РЕСЕО гост конференције у Кому (Италија) 2015. године; Члан стручног жирија 20. Фестивала кореографских минијатура 2016. године; Председник Комисије за избор пројеката у области савременог стваралаштва у 2017. години област уметничка игра - класичан балет, народна игра, савремена игра (Стваралаштво, продукција и интерпретација) 2017. година; на позив Министарства иностраних послова Израела и Зив Нево Кулмана, шефа културне дипломатије израелског Министарства иностраних послова, а на предлог Амбасаде Израела у Београда гост Израелског фестивала у Јерусалиму 2018. године; на предлог Амбасаде Израела у Србији гост 24. Интернатионал Еxпосуре у Тел Авиву 2018. година; на позив уметничког директора Ибрахимоф Илтера је представник Института за уметничку игру на овогодишњем V интернационалном плесном фестивалу Фалл фор Данце Нортх у Торонту (Канада).

По његовом пројекту Плесни театар Госпође снимљен је документарни филм ауторке Аните Панић под називом Госпође у најбољим годинама (2016)[22].

Од 2019. године на позицији в.д. директора Културног центра Београда[3].

Извори уреди

  1. ^ „Нови балети и лондонска прича”. Политика Онлине. Приступљено 2020-05-14. 
  2. ^ „Александар Илић именован за Уметничког директора БЕЛЕФ-а”. ИУИ. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 23. 4. 2020. 
  3. ^ а б „Александар Илић директор Културног центра Београда”. Блиц. Приступљено 23. 4. 2020. 
  4. ^ „Александар Илић | Тринитy Лабан”. www.тринитyлабан.ац.ук. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 2020-05-14. 
  5. ^ а б в Београду, ИТ Центар Народног позоришта у. „Александар Илић”. Народно позориште у Београду. Приступљено 2020-05-14. 
  6. ^ „УЗ ‘АЛИСУ У ЗЕМЉИ ЧУДА’: Говор тијела преточен у зачудну авантуру сна – Дневни лист”. www.дневни-лист.ба. Приступљено 2020-05-14. [мртва веза]
  7. ^ „Тријумф Риголета на сцени СНП-а”. Дневник (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14. 
  8. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „У сусрет Светском дану игре”. Политика Онлине. Приступљено 2022-05-03. 
  9. ^ „Плесни театар Госпође на Нушићијади”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2016-08-18. Приступљено 2020-05-14. 
  10. ^ „Несвакидашњи перформанс у Галерији” (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14. 
  11. ^ „Институт за уметничку игру |” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 2020-05-14. 
  12. ^ „И Богота запевала поред Мишка”. Вести онлине (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-14. 
  13. ^ „АУТОРСКИ ДВОЈАЦ НИКОЛИЋ I ИЛИЋ У БОСТОНУ”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2019-07-20. Приступљено 2020-05-14. 
  14. ^ Милошевић, Жикица. „Александар Саша Илић, баллет данцер, цхореограпхер анд поет: АЛЕКСАНДАР ИН WОНДЕРЛАНД – Дон’т мисс оут он yоур оwн лифе”. Дипломацy&Цоммерце. Приступљено 2020-05-14. 
  15. ^ „ФИЛИП ВИШЊИЋ НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО”. Тацно.нет (на језику: хрватски). 2014-11-02. Приступљено 2020-05-14. 
  16. ^ „Додела Златне значке Културно-просветне заједнице Србије проф. Александру Илићу”. Фим (на језику: енглески). 2016-05-18. Приступљено 2020-05-14. [мртва веза]
  17. ^ „Институт за уметничку игру |” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 2020-05-14. 
  18. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Томашевић и Занг у Бостону поделили награде”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-05-14. 
  19. ^ „Велика част: Амбасадорима музике из Србије додељене награде у Уједињеним нацијама у Њујорку (ФОТО)”. Наши у свету (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 04. 2022. г. Приступљено 2020-05-14. 
  20. ^ Блиц. „Отворена прва балетска школа на Косову”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14. 
  21. ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Савемене и класичне плесне кореографије на семинару у Врању”. www.ртс.рс. Приступљено 2020-05-14. 
  22. ^ „Премијера филма "Госпође у најбољим годинама"”. Б92.нет (на језику: српски). Приступљено 2020-05-14. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Aleksandar_Saša_Ilić&oldid=27429784”